Коначно, мој четврти роман под називом “Сјај“ угледао је светлост дана. Првих 110 примерака је одштампано, а требовао сам још стотину.
“Сјај“ се рађао дуже него претходни моји романи. Почео сам да га пишем у септембру 2017. године и то “прво“ писање трајало је скоро годину дана. Било је после још неколико читања, уобичајених преправки, исправки, да би на крају, прошлог лета или јесени, завршио код Мериме која већ по обичају даје последње сугестије о ономе што сам написао. Прија ми њена искреност. У романима који су претходили “Сјају“, умела је да ми предложи неке поприличне измене, чак и избацивање не само пасуса, већ и читавих делова, и то врло оправдано и аргументовано. И, да будем поштен до краја, то је и “Зрење“ и “Бдење“ учинило много бољим романима него што би били без њених сугестија и интервенција. Послао сам јој и један роман за који смо на крају закључили да је боље да га се манем. То је поштено. И то је и људски и другарски. Зато волим када она прочита оно што сам спремио за вас.
Да будем искрен, помало сам се прибојавао њеног суда.
“Сјај“ је књига која се разликује од претходних. Много се разликује.
Претходна три романа, иако се дешавају у Паланци, за главног јунака имају типа мојих година, обично рокера или слично, колико-толико урбану фацу, одраслу у солитеру, на винилским плочама и пиву у ретким кафићима.
Овај четврти, “Сјај“, прича животну причу Боривоја Јовановића, званог Бора Дрнч, који је живот започео као мали дечак-пастир, на ливадама Миљаковића засеока, код села Свраковца, (имагинарна) општина Мали До, а завршио га као рудар у тој вароши.
Он је далеко од рокера, а још даље од мангупа.
Јесте да је некако и Бора “наш“, знамо га сви, то је неки лик којег можда срећемо сваки дан, само га не примећујемо. Ипак, плашио сам се, и још увек се плашим, хоће ли и Бора Дрнч бити толико “наш“ као претходни моји главни јунаци.
Мерима је у својој рецензији рекла да је “Сјај превазишао све Дејанове романе. Он је споменик једном времену, обичном, малом човеку, еп о свету који он тако добро познаје, свету рудара, трећих смена, неизвесности, људске патње, ретких тренутака нежности и топлине. А опет читав роман је љубав“.
И није ништа променила, ништа одузела, ништа…
Али, ипак…
Признајем да ме је, као и увек, помало страх… “Сјај“ је тек од данас започео свој прави живот. Почињете да га читате. Будите и искрени и брутални ако треба, и кажите шта мислите о роману.
П.С. Пратиоци блога који желе да набаве примерак романа могу да ме контактирају путем и-мејла: dejan.zlatic@gmail.com, јер мејл преко којег сам се регистровао на WP одавно не користим.
Што јас видов сјајно во делото Сјај, од авторот Дејан Златиќ.