Izgubljene stvari

Tumaram, bez veze i reda… Iz dosade…

Krišom se odmeravam… Hm, godine već sasvim primetno skiciraju po mom licu. Veći deo linija dlana pretočio se u stvarnost, heh… Obrisi nekih ružnih pega polako se rasporedjuju u oblik čudnih sazveždja po mojim rukama…

Ne znam…

Da zagrebem malo i večeras, ipak… Tek malo…

Nerazgovetna buka, nemiri, gomila želja ovakvih ili onakvih, budalasanje, hvalisanje… Prazne reči, reči, reči…

Moram… Sad moram… Da zagrebem… Još malo…

Izludjivanje, grubosti, lukavstva…

Ma, daj… Otržem ceo sloj…!

Ružne navike, podmetanja… Prazne reči, reči, reči…

Čupam panično, bacam ljušture oko sebe…!

Praznina, praznina, praznina…

I konačno, negde medju sasvim zaboravljenim čudima koja ni ne prepoznajem… Nazirem strepnje ostarelog dečaka.

–   Tražiš nešto…? – čujem…

–   Ma, ne… Ništa… Ništa važno – kažem lepeći masku nazad na lice…

Uh…

Izgubljene stvari često iskrsnu niotkuda, kad im se najmanje nadaš. Možda će tako jednom biti i sa spasenjem…

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s