Kockar

Izručio sam na talon sve, sva osećanja, želje, strepnje, sumnje… Čitavu gomilu svega što me neprestano tera da razmišlja, preispitujem se, vagam, ćutim…

Kroz maglu i dim jedva se probija njegov lakomi pogled na tu šaroliku gomilu pazla od kojih sam sačinjen.

Imam loše karte. To je istina. Užasno loše karte. Nema nikakve nade da ću dobiti ovu ruku i to me raduje. To i želim. Dosadilo mi je više da budem ja, ovako komplikovan, težak i usamljen. Dojadilo mi je da naričem nad sudbinom sveta. Hoću da se smejem, da ni o čemu ne mislim, da ne prosudjujem, da ne procenjujem, ne prepoznajem, hoću da sam bar plitko srećan kad ne umem to da budem na drugačiji način…

Hoću da budem kao ostala gomila…

On dahće preko puta zelene čoje. Bale mu se slivaju niz bradu od želje da što pre pokupi moj ulog…

Bljutavo iskustvo…

Pravim se da blefiram navlačeći ga da isprati moj ulog i suočimo karte. Šta god da ima, dobiće, jer ja nemam ništa. Namičem na lice poseban osmeh, onaj lažnopobednički, oivičen blagom ironijom u uglovima usana.

Tu sam, na korak još…

–          Misliš da sam tako naivan…? – pita, odustajući, bacajući neotvorene karte na sto, prepuštajući mi ceo talon…

Smeje mi se, dok se moja osećanja, strepnje, sumnje, dok se gomila mene vraća u mene…

I opet punim dlanove otužno slanom tečnošću, dok jutro polako razmiče ostatke mraka iz pogleda…

Drugi put… Biću pažljiviji drugi put…

Advertisements

11 thoughts on “Kockar”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s