Zatvoren

Ne znam kad… Ni gde… Te dimenzije sam uspeo da zaboravim, zaboravljajući sve drugo… Ali, recimo – jedne od burnih pijanih noći u nekom kafeu na putu za nigde… Okružen gomilom neznanaca sa kojima sam glumio instant prijatelje…

Razmenjivali smo izmišljene uspomene protkane psovkama i znojem… Kao ture… Kao…

Izmišljene…?

Hm… Pa, recimo…

Jedan od njih ispričao je priču. Neku sa smešnom poentom. Neku od onih koje se ne pamte. U gomili drugih, jednako besmislenih…

Ipak… Kao kakav druid iz nekog prasveta, prokleti Merlin, složio je nekoliko slova u čudno poznat niz i umetnuo tu reč u celinu kao neki tajni kod…

Vradžina je bila jaka… Prejaka… Usisao sam sam sebe, kao slivnik…

Jutro sam dočekao zatvoren u svojoj duši…

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s