Hermafrodizijak

Čitam danas u novinama kako Britanci donose zakon o istopolnim brakovima. Iz tog razloga menjaju sve službene papire, pa tako više nema opcija muž i žena, nego bračni partneri, za decu više neće biti izjašnjavanja po principu otac i majka, nego roditelj 1 i roditelj 2 i tako dalje i tako dalje…

Mislim, jasno mi je da će mi glasnogovornici New Age-a odmah na prvu loptu i bez pardona ’’demokratski’’ i uz ’’puno uvažavanje tudjeg mišljenja’’ skresati u lice da sam ’’glup’’, ’’neobrazovan’’ i ’’primitivan’’, što su epiteti koje prišivaju svakome ko ne misli kao oni, ali ja zaista ne mogu da ne primetim koliko je sve to što danas uvode Britanci, a sutra ćemo morati i svi mi ostali, suprotno zdravom razumu…

U principu, briga me za ozakonjivanje gradjanskih brakova homoseksualaca… Nemam ništa ni protiv, niti za i ovo i nije tekst o tome…

Ali…

Mislim, šta znači ’’partner’’…? Vidim da je to sve rasprostranjeniji izraz, to je valjda ’’cool’’ i ’’in’’, reći partner, a ne žena ili muž, momak ili devojka. Pa, dobro, samo, šta sad, jesu li to muž i žena jednako bliski kao na primer poslovni partneri…? U stvari, pitanje za razmišljanje je – da li je to isto…? Dakle, brak će biti samo poslovni ugovor, gde ćemo se obavezati da budemo partneri…? U čemu tačno…? Življenju…? Radjanju dece…?

Ups, RADJANJU dece…?! Problematičan izraz u New Age novogovoru… Predlažem STICANJE… To je neutralno i politički korektno, bar prema onima koji neće moći da obave tu odvratnu seksistički obojenu radnju kao što je porodjaj…

A onda i roditelj 1 i roditelj 2… Hm, lepo… A ko će igrati jedinicu, a ko dvojku? I kako će dete da ih zove, jedan i dva…? A kad krene da se grli sa njima, je l’ to znači da ide iz keca u dvojku? Hoće li smeti da upotrebi te odvratne ’’retro’’ izraze, takvu užasnu jeres kao što su ’’mama’’ i ’’tata’’…?

Prisećam se i onog para koji je svoje dete do pete godine odgajao kao bespolno, ne želeći, kako kažu, da mu nametnu osećaj polnosti i pokušavajući da mu priušte mogućnost da sam sebe spozna ili tako nekako… Zato su mu dali i neko ’’bespolno’’ ime…

A kad smo kod imena i o tome bi valjalo razmisliti, jer je vrlo ’’primitivno’’, ’’glupo’’, ’’retro’’ i ’’neobrazovano’’ što su podeljena na muška i ženska… Valjalo bi naći neko neutralno rešenje. Možda bi dodeljivanje kombinacije cifara i slova bilo najpodesnije i politički najkorektnije… Kako vam se zove dete…? MCR231… O, kako divno ime…

Manjinska prava se moraju zaštiti uvek i svuda, zaista, ali… Ovo nije način. Jer, ovo je stvarno tragikomično. Kao kada bi u Africi zakonom obavezali crnce da se napuderišu u belo, a u Evropi belce da se imalinom zamažu u crno, kako bi se manjine osećale komotno i jednako… Mislim, partner…? Roditelj 1 i roditelj 2…? Zašto sve mame i tate moraju da postanu broj…?

Itd, itd, itd…

A kada se sasvim premetnemo kao vrsta u politički korektne hermafrodite, valjaće nam baš jaki afrodizijaci kako bi mogli da idemo iz jedan u dva…

Advertisements

13 thoughts on “Hermafrodizijak”

  1. Odlicno si odbrusio svetu 🙂
    Svi su nekako „savremeni“ a ustvari nenormalni.. Izneo si nekoliko procitanih delova.. Sasvim uvrnuto i ne podrzavam. 1 i 2. ma daaajjj…..Ni gej parovei mi nisu jasni..njima ne bih nikad dozvolila da usvoje dete. Kuda ide ovaj svet?
    Moj odgovor je U propast,Smak .
    Bas sam „pozitivna“.
    Hvala Dejane na tekstu.Probudio si me.

  2. ‘Sticanje’ – appropriate sasvim!
    Salute na formulaciji.
    Ja sam na primer stek’o troje dece. U maticnom prvo a zatim sa njom jos dvoje :-)..

    Sta ces, old fashion guy.. gay.. guy.. kako se pishe ovo ? a i nije vazno, to mu dodje ‘na isto’ na zapadu.. optimizacija ..standard

    Salute i komentaru ‘o demokratskoj samoregulaciji’ ! Bog je neprevazidjeni software-ash .

  3. To s „partnerima“ i nije tako novo kako ti se čini. Britanija, ali i Srbija koliko mi je poznato, odavno zakonski priznaju takozvani nevenčani brak koji, rogobatnim pravničkim rečnikom glasi „vanbračna partnerska zajednica“.
    Drugo, sad kad je brak moguć i između osoba istog pola, „muž“ i „žena“ više nije praktično. Pošto će u Britaniji istopolni partneri moći da usvajaju decu, „mama“ i „tata“ nije prikladno za tu vrstu zajednica…
    Kad se pogleda cela ta lingvistička papazjanija, lako je ismejati je. S druge strane, i zakon i jezik moraju da sustignu praksu kad ona ide ispred njih.
    Btw, u Britaniji postoji roditeljsko bolovanje, a ne trudničko ili porodiljsko. Žena koja, na primer, jako dobro zarađuje, a zdravstveno stanje joj dozvoljava da počne da radi čim se porodi, odmah se vraća na posao. Muž, koji zarađuje manje, uzima „porodiljsko“ bolovanje i ostaje kući da vodi računa o bebi u naredna tri meseca. Nama bi i to moglo da izgleda smešno ili glupavo ili blazirano, kako već, ali to je stanje stvari u svetu koji se manje bavi formom, a više suštinom.
    Ne idealizujem Britaniju ili bilo koji deo sveta, samo hoću da kažem da su u nekim stvarima praktičniji i da to često ljudima olakšava život. A to je posao države.

    1. Ma, ne, nije mi cilj bio da ismejem, nije to…
      Gledaj, i kod nas su moguće neke slične stvari, recimo to roditeljsko bolovanje. Nema veze što se zove porodiljsko, kod mene u bivšoj firmi koristio ga je jedan kolega iz sličnih razloga. Niko mu se nije smejao, niti je mislio da je to glupo. Ne pokušavam da kažem da smo mi na britanskom nivou, daleko od toga, samo hoću da kažem da ima toga i kod nas…
      Nije mi cilj da ismejem. Te stvari gledam kroz prizmu – to će uskoro doći i kod nas. Meni se to ne svidja. Pazi, nije reč o tome što će gej populacija moći da sklapa brakove, nemam ništa protiv, svejedno žive zajedno, nema to veze…
      Smatram da mogućnost da usvoje dete nije u redu. Ne zbog njihove potrebe da to čine, nego zato što će to dete, kako god mi na to gledali, i kakve god zakone doneli, imati latentni problem sa okruženjem. Dakle, zadovoljili smo njihovu potrebu, ali smo zanemarili dete… Možemo da pričamo o zaostalom društvu, o ovome ili onome, to dete neće imati jednak tretman u okruženju kao druga deca…
      Ali, hajde da zanemarimo i to… U krajnjoj liniji, nije ni bitno šta ja mislim, to je tamo već stvarnost, i verovatno će uskoro biti i kod nas, ali…
      Zašto se moralo pribeći takvim besmislicama kao što su roditelj 1 i roditelj 2…? Da se zadovolji potreba manjine da se ne razlikuje? Ali, oni se već razlikuju od većine, zar ne govorimo uvek da je baš to bogatstvo neke sredine? Zašto sada uskraćujemo pravo većini zarad manjine? Ja uopšte ne bih voleo da mi neko uskrati pravo da se na formularu vodim kao “otac“. Ne želim da budem roditelj 2… Uostalom, ako postoje dvojezični formulari, zašto ne bismo imali i dvostruke opcije na tim formularima? Ono kao otac-majka (roditelj 1- roditelj 2)…? Kao što piše Novi Sad/Ujvideki…?
      Uostalom, u Velikoj Britaniji ima manjina raznih vrsta, posebno ima sve biše gradjana koji izvorno dolaze iz drugih nacija… Možda je već sada glupo da se Velika Britanija zove tako. Zašto je ne nazovemo Država? A pošto ima više takvih država, ona bi mogla biti Država 1… Neko će već biti Država 2, i tako redom…
      Meni je sve to apsurdno… Mislim da treba zaštititi prava manjina, ali ne na uštrb tudjih prava…

  4. Ja, takođe, mislim da Britanci nisu odabrali srećno rešenje. S druge strane, nije srećno ni rešenje da osoba muškog pola/roda uzima porodiljsko bolovanje. Zašto je tako teško lingvistički prilagoditi tu stvar realnosti.
    Sada ću da odužim, ali ću ti ispričati jednu situaciju koju imam u glavi kada tvrdim da se takvim glupavim rešenjem štiti pravo većine. Bila sam tada na trećoj godini psihologije i na praksi u jednoj osnovnoj školi. U pitanju su bila deca u trećem osnovne, a sticajem okolnosti, u danu kada sam ih ja prvi put srela, njima je, kao zamena, došla učiteljica kojoj je to takođe bio prvi dan. Nova učiteljica im je tražila da nacrtaju porodicu. Ja se sećam dečaka koji je nacrtao sebe i mamu. I sećam se nesmotrene (mislila sam da je nesmotrena) učiteljice koja ga je pitala „a gde je tata?“ Dečak odgovara da on nema tatu. A ona mu kaže, da tata možda ne živi s njima, ali da mora imati tatu. E, vidiš, zbog formulara, on mora da ima tatu. Inače, ne mora. Njegova mama uopšte ne mora da zna ko je tata. To bi nju činilo nesmotrenom, ali ne sme dete biti izloženo neprijatnostima zbog toga. Dakle, roditelj 1 i roditelj 2 (ponavljam, ne sviđa mi se rešenje) lišava mnogo dece neprijatnosti. Kada dete ima 7 godina, njemu je neprijatno da govori o razvodu, o smrti roditelja (a ima i tih slučajeva), a mogu tek da zamislim kako bi bilo neprijatno objašnjavati da si dete dve muškarca ili dve žene. U tom smislu, kad je već nemoguće ukinuti sve te rubrike i formulare, treba ih obezličiti, ukinuti identitete iz njih, a tebe će tvoje dete uvek zvati „tata“, ti tvoju ženu možeš zvati „moja žena“ ili „moja supruga“, a ne „partnerka“. Britanija jeste mnogo drugačije društvo, ali ove neprijatnosti su neprijatnosti i tamo. I zavrzlama s prezimenima; tipa, što se prezivaš kao mama, a ne kao tata…. Dakle, ja sam za to da te stvari budu što bezličnije i da se kroz njih otkriva što manje privatnih, intimnih detalja.
    Znam da u mom odgovoru ima više tema od onih koje si ti pokrenuo u tekstu, ali one negde spadaju u isto poglavlje.

    1. Ma, dobro, čuj – deluje mi skroz razumno sve to što si navela, mogu sve to da prihvatim… Ipak, taj papir… U većini slučajeva to druga deca ne vide. To vide nastavnici, školska administracija… Dakle, što se “torture“ druge dece tiče, papir i njegova forma su, u suštini, nebitni, oni to saznaju na drugi način… Nastavnici i školska administracija svejedno će lako, na osnovu imena, “sabrati dva i dva“, ko ima mamu i tatu, a ko ima roditelja 1 i 2… A oni koji dodju prvi dan kao zamena, i ne pogledaju papire, i dalje će postavljati nesuvisla pitanja kao što je bilo to koje pominješ, o ocu koga majka možda i ne mora da poznaje, ili o ocu koji nosi suknjicu, ili o mami koja ima brkove… A pazi kad ne ismevam, samo pominjem mogućnosti…
      Što se tiče porodiljskog, lingvistički, skroz se slažem… (Mada ga niko nije zezao, stvarno, što ne znači da nekog neko tamo isto tako nije…:P)

      1. Slažem se. Suština je da će oni koji dođu i nisu upoznati i dalje postavljati pitanja. I to ne može da se reši na nivou jezika, skroz si u pravu. Dok god smatramo da svako mora imati mamu i tatu i da mora znati ko su mu mama i tata, to će tako biti. Neke promene su, međutim, neminovne. Onog trenutka kada zakonodavac da mogućnost da dve žene, odnosno dva muškarca imaju decu, „mama“ i „tata“ više nisu dovoljni. Mora da postoji još neka klasifikacija. Nezavisno od dece, ako dva muškarca mogu biti u braku, „muž“ i „žena“ više nisu dovoljno inkluzivne kategorije – potrebni su neki novi termini.

      2. Sad nemam više opciju odgovora na tvoj komentar, pa ću iskoristiti ovaj… (Nadam se da ćeš videti ovo, ne zato što mislim da poentiram, nego zato što smatram da moj odgovor predstavlja samo poštovanje tvog…:) ) Put od hiljadu milja počinje prvim korakom, tako su to nekako formulisali Kinezi… Možda ti to gledaš u svetlu toga da će na kraju sva deca biti ista, svi brakovi biti jednako tretirani, i tako dalje… Ja to gledam u svetlu da više niko neće imati pravo na svoje “ja“, da ćemo svi jednom biti samo uniformisana bića…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s