Dubina

Ako pustiš tugu da se razlije… Onda… Pogled luta daleko, fokusira horizont, a slike postaju zamagljene i vlažne. Scena za lake note, naravno, ali i svaki iskorak ka nekom grubom ritmu ume da bude jednako poguban.

Jer…

Bitna je duša muzike…

Ako je nema, kao i da ne postoji, ali ako je ima… E, onda namiče teške zastore na tvoju bit i nutrinu i počinje da kopa u dubinu… Tu i ti dobijaš na važnosti, jer… Njoj treba mesta za kopanje. Ako si plitak, ona je za tren napolju.

Znam da nećeš reći da je bolje tako, zato što… Znaš ti… Da ako ona nema gde da kopa, onda se tu nema šta ni smestiti… To bi bila istinska praznina…

Advertisements

2 thoughts on “Dubina”

  1. Sad kad razmišljam o tome, nekako umem biti različito tužna….nekad tako, kao da se tuga razliva svud oko mene, a ponekad je sabijam i gušim i ne dam joj napolje…Ali svakako, posebno mesto zauzima muzika…nikad ista, uvek tu da oboji tugu… Čak bih rekla da mi se uz tugu nekako nametne i melodija?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s