Veče je daleko

Znaš ono… Kao… Namičeš kao neku sreću na umorno lice… Osmeh… Polovan, istrošen, ali ipak… Kakav takav… Nekom ljubaznošću pokupljenom iz ko zna koje paučine u sebi, senčiš oči… Kao maskarom… U pogled kaneš nešto finih tananih obrisa čežnje… Za svaki slučaj… Tek da zamiriše, kao đumbir…

Kosu tek ležerno… Ovlaš i pomalo… Ionako će je očešljati povetarac…

Zauzimaš svoje mesto na ulazu u dan… Nepoznata lica, ljudi… Gomila tuđe sujete i ružnih reči sručiće se i danas na tebe…  Na slabe obrise sreće, osmeha i ostalog…

A veče je tako daleko… Skroz tamo negde gde si sinoć zaboravila svoje pravo ja…

Advertisements

One thought on “Veče je daleko”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s