Veče je daleko

Znaš ono… Kao… Namičeš kao neku sreću na umorno lice… Osmeh… Polovan, istrošen, ali ipak… Kakav takav… Nekom ljubaznošću pokupljenom iz ko zna koje paučine u sebi, senčiš oči… Kao maskarom… U pogled kaneš nešto finih tananih obrisa čežnje… Za svaki slučaj… Tek da zamiriše, kao đumbir…

Kosu tek ležerno… Ovlaš i pomalo… Ionako će je očešljati povetarac…

Zauzimaš svoje mesto na ulazu u dan… Nepoznata lica, ljudi… Gomila tuđe sujete i ružnih reči sručiće se i danas na tebe…  Na slabe obrise sreće, osmeha i ostalog…

A veče je tako daleko… Skroz tamo negde gde si sinoć zaboravila svoje pravo ja…

Advertisements

1 thought on “Veče je daleko”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s