Tovar ćutanja

Okači mi se, tako, ponekad, tovar ćutanja na grudi, pa pritiska. Tišti. Sa sobom dovuče i osećaj samoće i onda seire tamo unutra, glume gazde u nečemu za šta sam verovao da je samo moje i onih koje tu dobrovoljno uselim.

Umorno se smeštam u sedište i puštam tugu da kaplje iz zvučnika. Onaj dvojac iz mraka doziva zle patuljke i oni sa uživanjem počinju da rovare po glavi i načinju misli. Čačkaju, petljaju, režu, klešu… Vajaju nemir koji pumpa nepristojne količine adrenalina. Srce je na pragu da alarmira seizmologe.

Loše mi je…

A ume da bude i sasvim drugačije. Dovoljno je svega par reči da doluta odnekud i pravi mi društvo.

Advertisements

10 thoughts on “Tovar ćutanja”

  1. „Okači mi se, tako, ponekad, tovar ćutanja na grudi, pa pritiska. (…)
    A ume da bude i sasvim drugačije. (…) “

    Odlično.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s