Skrivalice

Virim u tvoje zenice. I virim iz njih.

Ne, nisam ja taj koga misliš da poznaješ. To je samo moja forma, lepo pakovanje, šminka…

Reči koje slažem u ovaj imaginarni prostor izmedju nas, lažne su. Izvučene iz raznih istina, prepakovane, presložene, sparene tako da, ulepšane, zaigraju dobitni ples, osvoje pažnju i ljubav…

Zar zaista misliš da to mogu da budem ja? Onaj odistinski ja, onaj koji za sobom ostavlja mahom pustoš i ništavilo, stvarni ja – sebični hedonista, zaista veruješ…?!

Kada, na kraju, pocepaš celofan i otvoriš konačno to pakovanje, videćeš samo ogromnu prazninu. Videćeš samo ništa.

Zato, iskoristi ovaj trenutak iskrenosti i usmeri, zarij tu zenicu u bilo šta drugo, bilo šta vredno ikakve pažnje, samo me isteraj odatle. To je suviše lepo stanište za istinskog mene, i ja ne umem sam da odem… Isteraj me… Onog mene koji se tu tako uspešno skriva…

Advertisements

7 thoughts on “Skrivalice”

  1. „ja ne umem sam da odem“
    Baš tako. Nisam još uvek naučila kako se odlazi iz tuđeg života. Predivno… (;

  2. …i ja ne umem sam da odem…
    Da, zaista.

    Mi smo generacija koja ne odlazi, koja je vaspitana da ostaje. Čini mi se.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s