Knjiga se ne štampa praznim obećanjima

Kada već postoji ova kategorija na ovom blogu, red je da ponekad i tu postavim tekst.

Dakle, dokle se stiglo sa mojim prvim romanom?

Na žalost, deluje mi da se stiglo dotle da bi možda trebalo i da uklonim ovaj deo bloga i da se više ne zanosim…

Tačno je da nada umire poslednja, ali moja je u tom stadijumu da sam već kupio sveću. Zašto tako mislim…? Zato što će uskoro godinu dana kako od glavnih sponzora dobijam ’’čvrsta’’ obećanja da će pomoći, ali… Kako da kažem, da se obećanjima plaća štampa, već bi se štampalo deseto, jubilarno izdanje…

Hvala onim ’’malim’’ sponzorima, koji nisu obećavali, samo su izvršili uplatu. Njihovi prilozi su pomogli da se bar delimično pokriju troškovi pripreme –  lektura, nulti primerak itd., itd…

Večeras, u predvečerje izbora, postaje mi jasno da je i ta šansa, taj kratak period kada se žurno ispunjavaju bar neka prašinom zatrpana obećanja, prokockana… I to je prohujalo…

Gledam te gomile plakata, pun kolor, najfinija štampa, svaki košta bar kao jedan primerak moje nesudjene knjige… Nemilice se lepe i cepaju… Gledam sve te kampanje, nepresušne reke donacija i para koje se slivaju u kanalizaciju društvene (ne)svesti… Samo jedna neprimetna kap svega toga doprinela bi da jedna nežna priča bude ispričana nekom krugu ljudi koji voli da čita…

Ali, taj krug ljudi uopšte nije bitan. On je samo – sitan. Odviše mali da bi zanimao ikoga od tih velikih igrača…

Do pre koju godinu, dok sam im bio potreban, telefon mi je bio usijan od njihovih poziva, nisam mogao da provedem mirno veče ili vikend…

Danas, gledam ih kako me, ushićeni sobom i svojom kvaziveličinom, i ne primećuju, moji pozivi ostaju na večnom čekanju, a moje molbe na prokletom ’’stend baj’’-u…

Kao dete svog grada, ne smatram da mi je za normalan život u njemu potrebna partijska knjižica. Žao mi je što je ta vrsta pripadnosti ustanovljena od ljudi koji ne prepoznaju moje ulice na starim slikama, vrleti koje nas okružuju i godine koje sam sa mojim starim sugradjanima ugradio u sve to…

Recimo da ih razumem… I ne krivim… Nije lako tako živeti, u to sam siguran…

Da se vratim na moj roman… Gde je u ovom trenutku…?

Nigde! I sigurno je mnogo dalje od štampe nego što je bio u trenutku kada sam o tome pisao prošli tekst…

Štamparije imaju isplativije narudžbenice – predizborne plakate i partijske knjižice… Jer, to se plaća kešom, a knjiga – samo praznim obećanjima…

Advertisements

36 thoughts on “Knjiga se ne štampa praznim obećanjima”

  1. „Gledam te gomile plakata, pun kolor, najfinija štampa, svaki košta bar kao jedan primerak moje nesudjene knjige…“ – i to mnogo više od jednog primerka knjige, samo da znaš. Ali da i jedan dinar košta – pa bi bili milioni potrošeni…
    Dakle, pamet u glavu – pre sledećih izbora – da otvorimo štampariju, bar neke vajde da imamo, a onda i tvoju knjigu da odštampamo (a ti je dotle spremi, a nama daj na „recenziju“ po koji odlomak) 🙂

  2. Ne odustaj! Izbori i političari budu i prođu, ali knjiga ostaje. Moje skromno mišljenje je da imaš dara, neke tvoje kratke prozne crtice su zaista sjajne. Strpi se još malo i/ili pokušaj da pošalješ rukopis izdavačima… U svakom slučaju, nemoj dići ruke!

    1. Ma, već imam potpisan ugovor sa izdavačem, ali po njemu moram i sam da pronadjem par sponzora. Nije neka kinta u pitanju, ali eto vidiš kako to teško ide… 🙂

  3. I još nešto.

    Sve smo to već videli, prošli, seti se samo svoje bicikle na tek postavljenom „ležećem policajcu“, juna 1999. godine, i onih praznih, praznih obećanja.
    U prošlom veku, a ništa se ne menja.

    Isto kao i krajem prošlog veka, meni je omiljena Đoletova pesma „Namćor“, i večeras, uoči još jednih izbora, slušam je po ko zna koji put ( http://www.youtube.com/watch?v=n7hk7-XMXGU ).
    Dok Đole upravo peva na trgu u Novom Sadu, ja još jednom shvatam da
    …stvarno, ne volem… jer… puno dima je kroz mene prošlo…

    Težim putem, da, ali tvoja priča o Bezimenoj će biti objavljena i rado čitana, znam to.

  4. Upravo sam dobila prostrelnu ranu pročitavši tekst. Kako samo možeš i da pomisliš na to! Pa ja sam u sebe počela da verujem zbog tebe. Ako ti ubiješ svoju postojeću knjigu moraš da znaš da si ubio i ovu moju, još nepostojeću.
    Proći će i ovo govno od godine, kao što su prošle i mnoge pre nje!
    Sad namesti osmeh i naoštri zube! Tako se ide kroz život!

      1. Auuu to nije dobar odgovor…’oćeš da nam nabiješ osećaj krivice što te čitamo? Jokkk će ti to upaliti..Nego ti piši i jedno i drugo- nema vrdanja! 😉

  5. Davnih dana, moj kum je držao izdavačku kućicu. Naglašavam deminutiv ‘kućica’ jer ne smem ni da pomislim šta se dešava u kućama. Jedno kratko vreme bio sam urednik za prozu. Kad sam video kome, šta i na kakve načine štampaju knjige sve mi se smučilo. Vršili su se razni pritisci na mene da se objavljuju elementarno nepismene stvari, a pritom nisam hteo da štampam ništa svoje jer sam smatrao nemoralnim da koristim svoj položaj (sada se to zove sukob interesa). .
    Zašto ti to toliko znači? Pogotovo sada, pojavom neta, imaš mnogo bolji način za promociju širem krugu ljudi diljem sveta. Tekstovi su uvek živi, možeš da ih koriguješ i dorađuješ, a imaš i interakciju sa čitaocima što je sjajna stvar. Knjigu kad završiš više nemaš nikakav uvid šta se dalje dešava osim koliko desetina primeraka je prodato. U ovoj najezdi štampanja svega i svačega bilo bi me na neki nači i stid da nešto objavim. Na kraju, tiraž od hiljadu primeraka ne bi trebao da iznese više od 1000-1500 evra, nije prevelika cifra ako ti je želja za štampanjem toliko izražena .

    1. Znam, jasno mi je… Ipak, nekako, knjiga je knjiga… Vidi, pre neki dan sam pročitao “Hiljadu čudesnih sunaca“ od Hoseinija… Na bazenu… Teško da bih to učinio sedeći za kompom, ali, znam, reći ćeš – tu su sada tablaneti, prenosni računari, androidi itd… I u pravu si… Objasni mi još priču o autorskim pravima i ja ću ovde da objavim to… Bez zezanja…

      1. Nemoj pogrešno da me razumeš, ja prvi imam oko 2000 knjiga, imao sam svojevremeno i duplo više, ali se stanjiše pozajmljivanjem. One su za mene svetinja, ali vremena se munjaju i to što se tiče neafirmisanih autora nabolje, za to je net zaslužan. Naravno da neću klasična dela da čitam na tabletu, za to postoje knjige, ali, tebe recimo ne bih otkrio na papiru sve da živim kol’ko kornjača, o tome ti govorim. Danas na papiru možeš naći pritupe voditeljke i ostale samozvane pisce sa jakim klanovima, za retke koji uspeju da štampaju a nešto vrede nema načina da čuješ.
        Što se autordkih prava tiče: ima fingiranih načina da se zaštitiš (http://creativecommons.org/choose/results-one?license_code=by-nc-nd&jurisdiction=&version=3.0&lang=en), ali bez brige, nije to atraktivna roba za zloupotrebu, u ovoj državi ljudi sa urednim papirima o kupljenoj nekretnini na sudu to ne mogu da dokažu, a kamoli o pisanim stvarima oko kojih se ne okreće lova. Ionako je priča o autorskim pravima u književnosti vrlo problematična. ’70. godina prošlog veka se kod nas vodila najveća književna polemika kad se otkrilo da Kiš u skoro svakom delu plagira, pozajmljuje bez navoda izvora, imitira stilove … I na kraju je ispalo da je to legitiman postupak.

  6. Рецимо да донекле разумем проблем са којим се сусрећеш јер је добра пријатељица пре две године имала сличан. Она пише поезију. Јасно ти је колико је овај народ заинтересован за љубавну поезију. Имала је ситуацију да је преко пријатеља упознала једног издавача (породична је прича, мајка и кћерка су главне у издавачкој кући), Током „преговора“ мед и млеко, кад су сели за сто испало је да она треба све да финансира, а они ће само да је ставе у излог. Наравно, ништа од тога.
    Почела је да објављује песме на друштвеним мрежама. Једну њену песму пријатељица је поставила на свој зид са линком према њеном профилу. Стигла јој је приватна порука са питањем где може да се купи књига са њеним песмама – жена која јој је послала поруку је подразумевала да је књига објављена. Кад је чула да је књига спремна, али нема новца за штампу, рекла је дај ми пар дана. Има неког рођака у неком градићу у Србији који има штампарију. Да не дужим, у року од пар недеља је добила књигу! Мали тираж 500 до 1.000 примерака. Мали тираж, али њена књига. Стигла је и до Стубова културе. Отишла у пар књижара, понудила, они прихватили и мало, по мало, распродала први тираж.
    У међувремену је написала песама за још 5 књига. Сад размишља о новој, рачуна, сабира, одузима. Новца никад довољно, али се нада да ће успети нешто да уради. До Сајма књига.
    Знам, ово што сам написала звучи као јефтин холивудски филм, али је истина.
    Поента – немој да одустајеш. Тренуци слабости су нормални код уметника, стваралаца, али одустајање није опција.
    Дефинитивно си вредан читања!

    1. Ma, ne, ne odustajem, samo se sve oteglo u nedogled… Nego, znaš, dva tvoja komentara (ovaj i još jedan) zalutali su medju nepoželjne. Ne znam u čemu je stvar, sada sam ih izvukao odatle i prihvatio. Nije do mene, to sam hteo da ti kažem, ništa nisam dirao u podešavanjima, i ne znam zašto se to dogodilo.

  7. Дешавало се и мени да коментари неких битних и драгих комшија неким чудом залутају у непожељне, па их тек касније приметим. Ни ја не знам разлог, ал’ ево утехе значи нисам ја нешто забрљала са мојим блогом и подешавањима 🙂
    Мени је већи малер што ми не стижу обавештења кад Ти и још пар њих објавите нешто ново, иако сам се редовно претплатила на блог, тако да све читам са закашњењем 😦

  8. Znam da je poseban osećaj držati svoju knjigu u rukama, ali dok pišeš na ovom blogu mnogo više ljudi će te čitati i poželeti da ima tvoje tekstove… A nikada ne znaš koji je tvoj put, dok ti se ne otvori pred nogama, zato uživaj u pisanju jer to je nešto što treba da radiš.

  9. U popunosti se slažem sa ironijem. Nema šanse da bi te našla na papiru ali ovako imam tu prednost da uživam u tvojim rečima. Ipak, da budem potpuno iskrena, želim da uspeš… volela bi da te nosim sa sobom 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s