Krug

’’Ne vredi, jednostavno ne mogu…’’, rekoh, bacivši još jedan pogled na licemerne patuljke, gnomove mračnih duša, ružno upakovane prevare, slatke reči sa efektom žileta, na lica bez grimasa…

I kada skrenem pogled, ili zažmurim, i dalje ređam slike lažnih osmeha, podmešljivih šapata, prezrivih pogleda koji se kriju iza skrame pigmenata izbledelih od polumraka u kome obitavaju…

Pozdravi, tapšanja po ramenu, šamari, nemogući savezi, prisilna prijateljstva, zaborav kojim se posipa prošlost i privid sreće koji maše iz vremena budućeg… Sve to, smešano, ključa pred mojim vratima, lupa, zvoni, pokušava da provali…

Kazaljka neumitno opisuje svoju cirklu, vreme ističe i negde u svemu tome valjalo bi dati odgovor na pitanje: ’’Hoćeš li nas konačno pustiti unutra kako bi ti bilo bolje?’’

Osvrnuh se još jednom oko sebe i zajedno sa prvim rečima ove minijature zatvaram krug: ’’Ne vredi, jednostavno ne mogu…’’

Advertisements

7 thoughts on “Krug”

  1. Ti znaš da publika uglavnom misli da pisci pišu isključivo autobiografski? Ako je ova minijatura iz tog korpusa, zgrabi ovo sa slike koju si postovao uz tekst i nasmej se 🙂

  2. Mozda bi pre mogli govoriti o spirali kojom putujemo, rastegljivom federu po kojem idemo sa kraja na kraj tj. do kraja. Ili nizu krgova koji su nanizani na ogrlicu, a tim krugovima nikada kraja… Jedan se prividno zatvara, drugi se otvara i tako dokle god zivimo…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s