Naiđe tako…

Naiđe odnekud… Niotkud… Pomoli nos, ispod nosa osmeh, širok, onaj iz koga se rađa ili bajka ili sreća, kako kad… U zenice smesti sliku za poneti, naruči tri zrna tišine, pa tim tihim spokojem prekrije vreme…

Nebo pretvori u svetli akvarel, iz njega iscedi koju kap topline i razbaca po koji oblak, obavezno onaj beli, tek da istakne plavetnilo…

U reku ubaci po nekog, iz davnina zalutalog raka, na ulicu dečije korake, a u prozor, kao vitraž, neko lice veselog i brižnog pogleda…

Kad se preneš i otvoriš oči nekako znaš da te je u snu opet pohodilo detinjstvo…

 

Advertisements

9 thoughts on “Naiđe tako…”

  1. „Negde daleko, u Zemlji snova, bićemo srećni ti i ja. Imaćemo što se poželeti može, videćemo čuda sva. Negde daleko, u Zemlji snova………..“

    Naišlo….

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s