Ne prisluškuj šta sanjam

Ne, slušaj, umem sa zaboravom. Ono, baš umem… Još kao klinac prizvao sam ga posebnom mantrom i ne odvajamo se, on i ja. Uspešno zaboravljam sve, lica, imena, kišobrane, šifre, dogadjaje i spisak namirnica koji uvek pravim da nešto ne bih zaboravio u prodavnici…

Sipaj, da, slobodno naspi još jednu, ali nećeš iz mene izvući životnu priču, jer je nema. Nema ni mene, niti bilo čega tamo negde nazad, u mom juče, prekjuče ili bilo kom drugom perfektu. Isprazni i pepeljaru kad već ideš tamo. Tako i ja praznim memoriju, lako i rutinski… Iz zgloba, heh…

Priznajem, ponekad naidju neki ozbiljni i bitni momenti, pravi izazov za zaborav koji prosto počne da balavi po glavi. Tada satima, danima, ponekad i duže, sistematski razgradjujemo priču, menjamo joj tok, sečemo i prekrajamo, kao makazama, sve dok je sasvim ne uništimo i obesmislimo…

Samo…

Sanjam ponekad… Kao iz magle, dozivaju neki naizgled poznati glasovi… Dotaknu me boje i neki prastari mirisi zagolicaju nozdrve. Stresem se… Kinem… Osvrnem se i bacim pogled u plavičastu prazninu.

Zanimljivo, oči mi se tada oznoje, hah… Taj znoj ostavi slani trag do brade. Onda se probudim i opet sve zaboravim…

I šta..? Pitaš kako se toga sećam…? Bedno, zaista bedno od tebe…

Naspi još jednu… I isprazni pepeljaru… I ne prisluškuj…

Ne prisluškuj šta sanjam…

Advertisements

23 thoughts on “Ne prisluškuj šta sanjam”

  1. U sličnoj sam nedoumici kao i Dolly, zato zovem Branka u pomoć:

    Budan ja kradem ono što oni sanjaju

    Oni koji imaju svet neka misle šta će s njim. Mi imamo samo reči i divno smo se snašli u toj nemaštini.

  2. Kako lepo pišeš…Priznajem, ponekad naidju neki ozbiljni i bitni momenti, pravi izazov za zaborav koji prosto počne da balavi po glavi. I baš je tako… Što više vreme teče, sve mi više nedostaju moje stare verzije, kad sam drugačije posmatrala svet i bila srećna – kad sam bila dete.

    1. Mina… A kad dodješ u moje godine? 🙂
      Salim se…
      Svima nam nedostaje vreme u kome smo bili deca…. Ali, Mina… Mi koji pišemo ponešto, tu i tamo, (a tebe tu svakako računam), mi zadržavamo pravo da šetamo kroz vreme, zar ne…?Kao i pravo da vreme zanemarimo… 🙂

  3. Može li se priča oblikovana sećanjima menjati i oblikovati do one granice kada počinje da nam se svidja? Mogu li nam se sećanja mesiti kao plastelin, pa da danas budu siva, sutra žuta, a dogodine roze ?
    Može li sećanje da se zaustavi u onom trenutku kada nam se najviše dopadne, pa da mu se vratimo uvek kada poželimo da mislimo na nešto lepo ?

    1. Hah, nećeš verovati, ali pogodila si temu o kojoj i sam često razmišljam… U onom romanu koji nikako da objavim to je čak i neka vrsta lajt motiva – možemo li da pritisnemo “pauzu“ u nekom savršenom trenutku…? Naravno da ne, ali, što je još važnije, Orhan Pamuk ima jedno zanimljivo razmišljanje o tome (parafraziram): celog života juriš savršen trenutak, a kada ga nadješ, shvatiš da se on dogodio davno pre, kada ga nisi ni bio svestan…

    1. SAVRŠENI TRENUTAK

      Dremljiva nedelja posle retko naporne sedmice . Ne slušaju me ni prsti, ni tastatura, a misli bih da pretočim kroz ekran u ovo produženje roka njihovog trajanja…
      Da odgovorim, bar, na poruke, obaveštenja i komentare na neke moje tekstove, dok ideje slažem jednu preko druge, kako bih izvukla onu najbližu trenutku u kojem , kao, nešto ozbiljno pišem.
      Toliko lepog pišu neki drugi ljudi, da često kažem kako i nije neka šteta ako malo zaćutim.Al djavo ne da mira, traži svoju dozu slova za danas, pa pokušavam da je ispunim, bar svojim mislima ispod nečijih lepih rečenica i misli, kojia su i postaknute.
      – Može li se priča oblikovana sećanjima menjati i oblikovati do one granice kada počinje da nam se svidja? Mogu li nam se sećanja mesiti kao plastelin, pa da danas budu siva, sutra žuta, a dogodine roze ?
      Može li sećanje da se zaustavi u onom trenutku kada nam se najviše dopadne, pa da mu se vratimo uvek kada poželimo da mislimo na nešto lepo ? – pitam ispod teksta koji je zaokupio moju pažnju.
      Prozvani , samo za koji tren, odgovara – Hah, nećeš verovati, ali pogodila si temu o kojoj i sam često razmišljam… U onom romanu koji nikako da objavim to je čak i neka vrsta lajt motiva – možemo li da pritisnemo ”pauzu” u nekom savršenom trenutku…? Naravno da ne, ali, što je još važnije, Orhan Pamuk ima jedno zanimljivo razmišljanje o tome (parafraziram): celog života juriš savršen trenutak, a kada ga nadješ, shvatiš da se on dogodio davno pre, kada ga nisi ni bio svestan…
      Stvarno, iz dve rečenice i jednog citata, tema ne za jedan post, jedno pitanje ili jednu knjigu. Tema, zapravo, za čitav život.
      Savršen trenutak, savršena ljubav, savršen dan,savršen posao, savršeno letovanje,savršena kafa, savršeno nebo koje gledamo – možda je to upravo ovaj trenutak koji neumitno prolazi, ovaj dan koji se sprema da se sklopi nad nama i ode u prošlost, ova kafa posle koje ćemo uzalud kuvati bolje kada nam nikada neće prijati baš kao tek ispijena,ovo nebo čije se boje više nikada neće ponoviti nad ovim krovovima … Sve i da se pojavi duga, pa da imamo pravo ne želju s garancijom ispunjenja, ni jedan proživljeni tren neće nam se više nikada vratiti.
      A u našim sećanjima biće upravo onakav kakvim ga označe boje koje nam odslikavaju taj budući trenutak …

  4. OBJAŠNJENJE, izvinjenje i molba – tek kada sam ti prosledila link, videla sam da je tekst objavljen samo do pola. Sve što sam pokušala ,ja polupismena tehnički, nije pomoglo da se tekst vidi ceo. Postavljanje na moj prvi blog nista nije pomoglo.Pa sam tekst obrisala, a da ne bude sve basbas bez veze, iskopirala sam ga i postavila ti kao komentar. Napravila sam ti papazjaniju od komentara, pa te molim da obrises sve sto je suvisno, a ja ću se i dalje truditi da postavim tekst kako valja ili ga necu ni postavljati. Jos jednom izvini i hvala.

    1. Hah, ma, ne brini, nisi napravila nikakvu papazjaniju… Simpatično je, 😛 Ako baš insistiraš, ja ću obrisati sve to, ali onda postavi ponovo link ka tvom postu… Ali, ja bih ostavio sve kako jeste… Inače, tvoj post ima baš tu lepu poentu: dok čekamo nešto, to nešto prolazi pored nas…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s