Pismo političaru

Da se upoznamo, pre svega – da, ja sam balvan u tvom oku. Onaj koji obično ne primećuješ, jer je mnogo važniji trn u onom tudjem…

Ipak, ja sam onaj ispravni gad koji ti ne može ništa, ali ti ipak ne da mira, motri te, stalno zakera nešto i smeta ti…

O, ne, ja nisam tvoja savest, niti onaj dobri andjeo sa tvog desnog ramena… I jedno i drugo su u tvom slučaju samo mitološka bića, nepostojeće kategorije…

Na primer, savest su pogazili roditelji još u ranom detinjstvu, što bi ti bila olakšavajuća okolnost kada bi ikada stigao na sud… (Mada nećeš, ne brini, na sud obično dospeju mali ljudi, dok se “tamo gore“ pravi selekcija po principu “sličan se sličnom raduje“, heh…) Tu istu savest kasnije si ismejao i konačno sahranio u nekom bahatom pijanstvu… Da budem iskren, ti ni u pijanstvu ne uspevaš da se sretneš sa sobom pa da se lepo isplačeš nad tim  što vidiš, k’o čovek…

Što se andjela tiče, on je prvo digao ruke, a potom i krila kojima je celog sebe uklonio na neko mesto sa više nade… Hm, u stvari sa bar nešto nade… Jer u tvom slučaju, nada sa malim “n“, dakle, zajednička imenica, stvarno je nepostojeća reč… Nada u tvom vokabularu egzistira valjda samo kao vlastita imenica…

Da, da, ja sam onaj ispravni mali čovek koji je za tebe nedostižna veličina. Onaj kome se inače podsmevaš na “brifinzima“ sa svojim “poslovnim partnerima“, nemajući pojma da je odistinsko podsmevanje baš ovo koje ja ovde ispisujem… Mada, dobro, tebi su rekli – “samo budi na pravoj strani i bićeš intelektualac…“

Pa, sad…

Žao mi je što nemaš kapacitet da shvatiš da za kvalitetno podsmevanje nije nužno vrteti proste i vulgarne reči…

Žao mi je, takodje, što će mnogi koji ovo čitaju pomisliti kako ja imam visoko mišljenje o sebi. Ali, to je samo zato što ne poznaju tebe… Da te poznaju, sa osmehom bi konstatovali da sam ja u stvari jedno sasvim skromno biće…

Najžalije mi je, zapravo, što ako ovo na bilo koji način pročitaš baš ti… Nećeš shvatiti da si baš TI toliki bolid da bi bez problema mogli da te parkiraju uz “ferari“ ili “red bul“ na nekoj sledećoj trci Formule 1…

Advertisements

12 thoughts on “Pismo političaru”

      1. Pa, o Ničiću je… Nije mi problem da ga ispričam, samo ja ne znam ostale lokalne likove tamo kod tebe, a bitni su za priču… Mogao bih da ga ga “preuredim“ za visoku politiku, pa bi glasio ovako…
        Posvadjali se Toma Nikolić i Tadić… Svadja postaje sve žučnija i burnija, i u jednom trenutku toliko izmakne kontroli da Nikolić razjapi usta i proguta Tadića… Ovaj, nemajući kud, krene u Tominu unutrašnjost i negde duboko unutra sretne – Dinkića…
        “Ups, otkud ti ovde nisam te video kada si ulazio…“, kaže Tadić…
        “A, pa ja sam ušao na službeni ulaz…“, odgovara Dinkić pokazujući na “stražnji“ otvor… Eto, a ti prekopiraj na tvoje lokalce… 😛

  1. E moj dobri VK (= virtuelni komšija), da satira satire one protiv kojih je uperena, mi od vremena Radoja Domanovića ne bismo imali problema sa takvima kao što je ovaj iz tvog teksta (koji je btw baš dobar :))

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s