Umem da potonem

Umem da potonem, znam…

Gubitak oslonca, vazduha… Valjda svega…

Vidim da sam sebi izmičem…

Vrtim reči, slažem i preslažem… Vadim neke emocije, ali kao iz džaka… Slažem ih u krug, ne bih li nekako formirao pojas za spasavanje…

Odjednom… Nailaze ljudi, stvarni, virtuelni, veliki, mali, bilo koji… Ali, ljudi…

I prospu sunce, osmeh i kiseonik na moju noć…

Advertisements

23 thoughts on “Umem da potonem”

  1. Где би смо били без људи…
    Хвала ти на дивном почетку дана… Видим да нисам једина која „уме да потоне“…

    1. Pa, i treba… Vi’š kako su novine pune svega… (U poverenju, bez brige, u mom slučaju biće neka prirodna nepogoda, osim ako me, daleko bilo, pogrešno “tipuju“ haha…)

  2. Ma ko od nas bar jednom nije doživeo, ili bio „crveni cktobar“.
    Znam te ljude, članove posade…
    Nego, jel Sean Connery, stvaran ili virtuelan?
    Svuda ga ima. Ja ga uvek pozovem kad potonem.
    Jebi ga. James Bond je James Bond.
    Kakav Cak Noris… Misli da ako umesto meda jede pčele, da može sve.
    007 je zakon.
    Pozdrav! 😉

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s