Miris

Promakao mi večeras kroz nozdrve miris pečenog kestenja. Onako, ovlaš… A možda i umišljam…

Kako god…

Eto…

Razmičem koprenu vremena sa ulica i… Kad zakoračim u pravi novembar (a više ih je bilo), onda se miris pečenog kestenja širi svuda po parku, pa sve do crkve. Služi se obično upakovano u fišek od novina, a jede se nehajno, sa osmehom… Kao i pečeni kukuruz… Kokice… Kikiriki, semenke i suncokret…

Selim se, uz reku, do Bangladeša… Tamo luna park i video igre, na žeton… Pre njih, dok je još bilo leto, imali smo pravi pravcati cirkus i “Hali-gali“…

Vraćam se nazad, do Doma omladine… Opet neke igre, žabac koji prelazi ulicu, neka ptica u svemiru u koju pucamo sa dna ekrana, nezaboravni pingvin koji gura ledene blokove i dijamante i “krejzi Kong“ koji se vere uz i niz neke gradjevinske sprave… I fliperi, laki na “tiltu“… I diskoteka koja “pali-gasi“ fajront još pre jedanaest…

Tu je i bioskop, sarajevska “Drina“ za koju se tvrdilo da se pravi od “Marlborovog“ otpada, krcata “Kasina“…

Pored svega, tu je bila i fontana uz koju smo gluvarili onda kada nam ništa drugo nije bilo zabavno…

Tamo sam nekoj O. rekao da je lepa, a ona je preventivno uzvratila da nemam nikakve šanse jer je zaljubljena u Džordža Majkla… Nešto kasnije u novinama je pisalo da Džordž baš ne voli žene nego… Znate već… Ali, tu vest zna ceo svet, a meni je bilo svejedno, nego… Mnogo kasnije u novinama je pisalo da je O. preminula… Svetu je bilo svejedno, a meni je bilo užasno žao.

Bilo je u novinama i kada je otišao M.

T. nije tamo osvanuo. Njega je pojeo rak.

Ne znam…

Od svega, ostali su samo kikiriki, semenke i suncokret… I to samo selektivno, kada igra lokalni fudbalski klub…

Ali, stvarno je čudo gde sve odlutaš kada komšija odluči da baci kesten u rernu…

Advertisements

33 thoughts on “Miris”

  1. Сећања..имам их превише данас..она болна..кад људи оду заувек и кад се понављају речи „никада више“…Кестење, оно у фишеку буди успомене на још давније дане. Хвала ти за овај диван текст.

  2. Последњих дана често и у Београду „намиришем“ уличне продавце кестења. И врати ме тај мирис у рикверц. Фишек од белог папира, унутра пар комада, једеш их док су врући, гарави прсти, ал’ ти лепо.
    Почетак текста ме вратио у моје детињство. Кестење, флипери – била сам одлична, међу најбољима у друштву -, нека места где смо нешто рекли или урадили први пут…
    И онда, онако како само ти умеш, из тог путовања у прошлост, носталгију, неке лепе мисли и сећања – повратак у сурову реалност.
    Мислим да је то највећи квалитет твог писања – искрено, лично, сликовито – свако од нас може да види оно што пишеш, а већину ствари и ми сами имамо ту негде у глави, срцу, а ти једном речју, једном сликом све то пробудиш и… Ето ватромета – смеха, лепих сећања, а некад и суза… Никога не остављаш равнодушним…

  3. U nedelju sam prosla pored kestendzije. Prvo sam naisla na peceni kesten poispadao po asfaltu, onda na kestendziju koji je fiseke sveze pecenog kestena prodavao za 100, 150 i 200 dinara, zatim se setila detinjstva i mladosti kada sam ga rado kupovala (i jela) za neku vrlo prihvatljivu cenu… Mnogo se toga promenilo od nekad do sad samo razmisljajuci o pecenom kestenu.

  4. Da li je dobar vetar duvao u moja jedra pa stigoh na ovo ostrvce, ili me je privukao miris…ovo je jedno lepo mesto, baš 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s