Da li i vama svet deluje čudno u poslednje vreme?

  Eh, da, svratio sam da ti kažem da te sa zadovoljstvom prezirem, svete, takvog kakav si.

To da si licemeran, pokvaren i zao nije ništa novo, ali novo je da su ove osobine neprimetno postale opšteprihvaćene norme ponašanja. Za njihove antipode, za dobro i pošteno, rezervisan je samo podsmeh u tebi takvom.

Izopačeno je postalo normalno, normalno je sada izopačeno. Zmije su postale domaće životinje, dok psi, napušteni od ljudi, tumaraju ulicama. To mi govori gde je danas mesto vrednostima koje karakterišu ove životinje.

Siromašni su postali bedni, a bogati su sve bogatiji i bahatiji. Izmedju kopaš, ne rov, nego ambis, jer je onih u sredini sve manje, a i oni klize ka dnu, sve poštujući teoriju gravitacije.

Ne ostavljaš mi nikakav izbor osim da te prezirem tako sebično slepog. Ti čak ne vidiš da si nalik na zavisnika koji je sve bliži ’’overi’’. Pomućenog razuma, živiš u isparenjima loše sklepanih opsena, uduvan izduvnim gasovima svojih multikorporacija, ne primećujući da se daviš u sopstvenom djubretu.  Kada ti to kažem, ti mi se podsmevaš, balaviš od nekontrolisane histerije koja te obuzima dok drhtiš zacenjen od smeha.

Zato me ne čudi što si lepotu najurio u divljinu, a ništavilo proglasio za umetnost. Kvazikritičari se utrkuju u izrazima divljenja ’’instalaciji’’ koja prikazuje ljudski fetus u tegli. U lobanje čovečanstva uspešno nalivaš formalin, pa nije neobično što ti ’’novi ljudi’’ ne primećuju sebe i svoju budućnost u tim staklenim posudama.

Sloboda je dovedena do apsurda, jer slobodni smo samo da ne budemo slobodni. Slobodni smo samo da izaberemo tebe takvog, da ti se divimo i da te hvalimo kao jedinu moguću opciju. Drugačiji izbor proglasio si za primitivizam i intelektualnu prikraćenost.

Ali, pazi kad sve to nije najgore – najgore je što si decu pretvorio u ljude pre vremena, što ih utiskuješ u kalup i od njih praviš klonove svojih sledbenika. Najgore je što je sve manje ljudi koji bar ponekad požele da budu deca i žive život dostojan bajki. Ne u materijalnom smislu, znam da si u svojoj bahatoj ograničenosti odmah na to pomislio, već u onom drugom, suštinskom, onom koji si u većini odavno uspešno zatro. Ubio si bajke i zamenio ih praznim pričama. U tvom makijavelističkom biću pozitivni likovi su maćeha i veštica, a ne Snežana i patuljci. Zato te posebno prezirem i za inat živim u svojoj bajci od koje, ti veruješ, ja nemam ništa, a ja verujem, imam bar ponešto od onoga što mi je potrebno.

I u tome nisam sam, tek da znaš…

Advertisements

31 thoughts on “Da li i vama svet deluje čudno u poslednje vreme?”

  1. Ubio si bajke i zamenio ih praznim pričama. – nije li odatle sve i počelo ?
    I u tome nisam sam, tek da znaš…- i može li odavde sve i početi – da u bajke vratimo prave junake ?

  2. Једна од лепота блога и интернета је то што видиш да ниси сам. Да ниси усамљен. Да поред тебе, твојих најближих – фамилије, пријатеља – негде тамо, напољу, постоје људи исти као ти. На ствари гледају на исти начин, вреднују праве људе, праве догађаје, праве потезе. Критикују оно што не ваља. И желе од ове сурове реалности да направе бајку у којој би сви поново били безбрижни. Као деца.
    ОДЛИЧНО!!!

  3. Nisi sam 🙂 Kod mene je puna kuća naših istomišljenika! 😀 Vila Zubić, Božić Bata i Deda Mraz i Mikulaš, i Uskršnji Zeka……svi oni povremeno svrate kod nas i baš ih volimo!

    Ovo je pre neki dan na fb postovano ispod crteža petogodišnjeg deteta: „…. pre neki dan sam mom dragom Nidzi rekla da ne postoji Deda Mraz i Bozic Bata, a, bogami ni Zeka. Tesko mi je palo ali morala sam, vreme je….“

    Da mi je samo znati kad dođe to vreme? Kako nekome padne na pamet da postojanje tih bića koja unose u naše živote svetlo i topli zagrljaj, koji stvaraju osećaj da zlo ma koliko je može biti pobeđeno, koji nas uče šta je dobro a šta ne, treba odjednom da se se prekine? I kad? Kao pa deca su glupava i verovaće u sve to kad stvarno porastu? Ma hajde….

    Nije ni čudo da je svet licemeran, pokvaren i zao….ali mi nećemo da budemo deo toga, jel da? 😉

    1. Heh, mog klinca su Deda Mraz, Božić Bata i Uskršnji zeka pohodili onako “odistinski“ sve dok sam nije shvatio da ih nema, do desete godine… I tada je rekao nešto kao: “Samo da znate, znam da nema Deda Mraza, ali bih ipak voleo da se i dalje pravimo kao da ga ima…“
      I tako, pohode nas i danas… 🙂

  4. Čovek iliti ljudsko biće suštinski nije predodređen da bude dobar, human, solidaran, milosrdan…
    Prema bilo kome a naročito ne prema drugim istovrsnim jedinkama.
    Dakle, ako pod svetom podrazumevaš ljudski rod na ovoj planeti, ništa tu nije iznenađujuće.

    1. Ne znam… Jedan stari i iskusni antropolog rekao mi je zanimljivu pojedinost – da još nije pronadjen skelet nekog našeg prapretka koji je skončao nasilnom smrću od strane drugog prapretka. Jednostavno, vrlo je moguće da ljudi nisu ubijali jedni druge u to vreme.
      Do pre samo deceniju-dve, bračni par koji vaspitava decu da ne treba da budu solidarna, da ne treba da budu poštena, da im ne treba škola, bio bi “označen“, bio bi izopšten iz zajednice… Danas je to normalna pojava… Čak i poželjna…
      Znam da je istorija prepuna krvi i leševa, zlih dela i koječega, ali blejanje u teglu sa fetusom pod firmom “umetničkog dela“ nije zabeleženo čak ni u onom razvratnom i bolesnom Rimu…
      Znam da nije iznenadjujuće, ali do nedavno se društvo, bar formalno, zgražavalo nad takvim stvarima, a danas ih slavi…

  5. Puno je u ovom članku nevidljivih istina. Lepo opisanih.
    Kažem nevidljivih zbog Tangoline…
    Deda mraz postoji, i lepo je imati neku svoju bajku. 🙂

  6. Svet mi ne deluje cudno vec je cudan par decenija unazad. Sve cemu su me ucili i naucili ispada pogresno. Umesto da to sto posedujem bude dobro, ispada obrnuto. I nisam jedina, koliko vidim, sto donekle popravlja licni osecaj. Znaci da u ovom globalnom mraku ima jos svetlih tacaka koje ce se, mozda, jednom okupiti u nesto znacajnije i od uticaja na sve negativno sto si tako lepo objasnio u svom tekstu.

    Licno, trudim se da samoinicijativno ili sa manjim brojem istomisljenika cinim ono sto je dobro i sto moze doneti bar nekakvu pozitivnu mikropromenu. Cak i po cenu posledica za takve aktivnosti koje nisu dobro dosle u sredini u kojoj zivimo. Da sam drugacija, ne bih se osecala dobro u svojoj kozi, a to mi je malo vaznije od toga da li cu uvek biti prihvacena od okoline (koja cesto nije na nivou) ili necu.

    E, neka sam rekla… 😆 Pljas, pljas po ramenu, samotapsuci se prozborih :D.

  7. Bravo! Zaista nisi sam. Razmišljamo isto. Ne pristajem da budem deo ovog sveta u kome su uspostavljene iskrivljene vrednosti..ni moja porodica ni ja..
    Važno je da nas ima, i ko zna, možda se jednog dana vrate naše NORMALNE vrednosti..poštenje, hrabrost, iskrenost..

  8. Kako li ti samo pade na pamet ta ideja o samoći? Cccccccc. A i da jesi, to još uvek ne bi bio dovoljan razlog da budeš drugačiji. Možda je moj pogled na stvar van uobičajenog, ali ja bih rekla da je ova sve jača polarizacija korisna. Time što neke pojave izazovu zgražavanje i revolt, sovetle nam neke prave vrednosti, pomognu da shvatimo i šta nećemo ali i šta hoćemo. I onda lepo laganim lepršavim korakom odemo da ispečemo kolačiće za deda Mraza i ostale, da se okrepe kad budu u prolazu 🙂 .

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s