Narcis i ćutousti

Izgledam kao neki mrzovoljni tip koji izbegava svaki razgovor. U stvari, ja to i jesam. Ne znam, mrzi me, hm… Nemam snage za ponovno prežvakavanje dosadno poznatog teksta. Za nameštene osmehe. Neubedljivo i teatralno sleganje ramenima. Za beskonačno klimanje glavom u lažnom napadu nepostojeće zainteresovanosti. Za marionetske gestikulacije koje svakoj priči ukradu težinu.

Nemam snage, stvarno, za slaganje reči uvek iznova u isti sled, isti tok, za opise istih slika unedogled.

Gospode, pa, ja nisam glumac, ni pajac, pa da iz večeri u veče hrlim opet u istu predstavu… Loš scenario, ružni kostimi i retka publika koja pušta vetrove, hrče i zeva…

Nemam snage, ne…

Večeras samo ćutim družeći se sa omiljenim likom iz ogledala…

Advertisements

26 thoughts on “Narcis i ćutousti”

  1. “ Ружно је и тужно мислити о томе како су лоши глумци и глумице играли главне улоге у нашем животу. У нечијем туђем они би били само епизодисти.“
    („Београде, добро јутро“ – Душко Радовић)

    Док сам читала ово ми је „протрчало“ кроз главу. Један од најдражих цитата дивног Душка Радовића.

    Некад смо ми глумци у улогама које су нам наметнуте, а некад смо окружени статистима који се понашају као „звезде вечери“. Живот је стварно позорница, а неретко је најлепше бити иза сцене, у својој гардероби, испред огледала ћутати са својим правим ЈА! То је најлепше друштво…

  2. Eto.. odličan naslov. Herman Hese i njegova negacija. Ma i ja bih sve to….. ali to je zivot i svaki dan nova(ista) predstava i stalno isti pajaci u glavnim ulogama… Hvala bogu na ponekom čoveku koji postane prijatelj i na ogledalu da nas podseti ko smo…

  3. Gledao si „Dan Mrmota“, fora je u tome da probaš nešto novo (posebno ukoliko ne možeš da izvrdaš situaciju), da se odupreš…..mala promena može da prekine začarani krug 😉

    A sa onim u ogledalu bih se i ja družila 😀

  4. Eeee…
    Nisu u vojsci, (u moje vreme) bez razloga bila obavezna ogledalca u džepu.
    Tamo su svi isgledaju ko da nisu skunuli gas-masku.
    A ja, kad se pogledam…
    General, brate! 😉

  5. Ponovo čitam tvoj tekst, jer meni je i danas takav dan, takvo veče… kad zaista nemam snage za iste reči i istu predstavu.

    Hajde, rekla sam sebi, pogledaj se u ogledalo, možda se ipak pronađeš, probaj – ali – večeras je tamo stajala neka nepoznata sredovečna žena kojoj je vreme da se ofarba.

    Nedostaje mi smeh, nedostaju mi i naše beskrajne priče uz kafu – ova sredovečna je smanjila dozu kafe na jednu do dve šoljice dnevno – smeta joj više, zamisli! – ta ista iz ogledala često ume i da me ugasi, klikne mi na pauzu jer je umorna, umorna… od svega.

    Dođe mi da je prodrmam, da joj udahnem život, da joj vratim odraz…
    ali ne mogu večeras – ona je glumac u ovoj predstavi i mora da učestvuje, ne može da izostane, ne mogu ja njoj da kliknem pauzu, ne večeras…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s