Kad zakoračiš na krvavo crven tepih…

Kada svoj krvavi pogled položiš na svoje krvave ruke, zagledaj se dobro u liniju života na dlanu… Ona je duga. Preduga, sve i da je polovična, znam to… Da je kraća, produžila bi slične linije na drugim dlanovima, ali…

Mani sad to…

To je, valjda, glupo sitničarenje… Uostalom, svet je rekao da je to sitničarenje.

Ti si iznad toga…

Ti si srećan čovek.

U stvari…

Ti si samo srećan… I donekle slobodan…

Ja baš i nisam, ali šta to tebe briga. Moj problem što volim r’n’r

Ne, ne krivim te, kada te svet nije okrivio, zašto bih ja, hah…? Nisam srećan zbog toga…

Ipak, znaš, samo nisam srećan…
Ali, čovek jesam… I slobodan… I ruke su mi čiste…

I gadljiv sam na krv, pa mi je malo muka…

Ti navali… Svet časti… Samo, pazi…! I ti i svet znate da je ta krv moja, a ne tvoja…

Advertisements

16 thoughts on “Kad zakoračiš na krvavo crven tepih…”

      1. Da, a poslednji stih mi se posebno slagao uz tvoj tekst.
        Inače pesma je nastala od anegdote po kojoj su Broz i Dolanc bili u lovu na fazane. Pošto je Tito ispucao sve patrone, a nije ništa pogodio, Dolanc će:’Neverovatno, mrtvi, a lete’ 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s