Kratka vožnja

Vozim od moje ulice do moje ulice. U mojoj ulici sam odrastao, a u mojoj ulici živim. Vozim na rezervi, kao i obično, ali stići ću, nije daleko. Tek nekoliko minuta, par neona… Nešto novih bandera. Rasveta poput šminke sakriva nemar koji gradu namiče bore.

Poneka stara ljubav… Gotovo prepoznajem tragove koje smo tako davno ostavili u mraku. U nekoj nevinoj strasti…

Vozim, na rezervi, ali blizu je to… Apoteka, komad pijace, nekoliko raskrsnica, picerija… Bivši posao, bivše komšije, bivši snovi… Jedan omanji tovar uspomena, nekoliko važnih trenutaka… I ovaj bluz iz zvučnika…

Čoveče…

Vozim sasvim kratku relaciju, od moje ulice do moje ulice… A izmedju svet… Nabrajam gradove u kojima žive ljudi koji su otišli iz ovih nekoliko minuta vožnje. Rasuli su se kao pokidana niska perli po nekom atlasu. Keramičkom. Da odskoče što više i što dalje.

Tek tako…

Ja se zakačio za neki čvor. U gradu koji je tek malo više moj od gradova u kojima sam živeo. Možda samo za te dve ulice izmedju kojih se krećem… Na rezervi…

Ali, stići ću od moje ulice do moje ulice… Nije daleko, valjda tek nešto više od pola života…

ulica

Advertisements

32 thoughts on “Kratka vožnja”

  1. И ја сад идем да спавам, ушушкана јер знам да има нас који имамо читав живот између две улице… И који возимо на резерви сигурни да ћемо имати таман довољно да стигнемо на циљ…
    Волим твоје слике, знам да знаш, ал’ ти опет кажем…

  2. знаш, то са том резервом, ипак је то нека маџикурама 🙂 а у ствари, то је она, права, невина и чиста, уметност трајања. уосталом, твоје кратке форме су из тог домена, из дубине душе на путу ка уметности трајања
    поз

  3. Kod pokidane niske uvek su me fascinirale te retke perle koje ostanu u mestu…Otkotrljati se, odskočiti, rasuti se…to može svako…Ostati, to ne može svako. Zato treba hrabrosti! Najjači samo ostaju 😀

    1. Hah, lepo od tebe, ali, ipak mislim da ostanu samo oni koji nisu uspeli da odu… Ili da o(p)stanu ako su negde i bili… Nije to hrabrost, to je samo… Tako. Tek tako…

    1. Ne znam… 🙂 Nećeš verovati, možda, ali ja taj film nisam gledao… Ima pregršt filmova koje nisam gledao jednostavno zato što su ih svi drugi gledali… (Sam u kući svi delovi, Rambo svi delovi, neke boje “Tri boje“, Crna mačka beli mačor, Trumanov šou… itd itd…) Da, znam, uskratio sam sebi parče opšte kulture… I ne samo to, nego… Ne znam da protumačim tvoj komentar… 🙂

      1. Ma to nije bio komentar već sam navela asocijaciju koju sam imala dok sam čitala tvoju priču. Za priču: veeeeliki LIKE!

  4. Jedna mi ruka zapetljana u ovom mom čvoru, a drugom (polu otpetljanom) skidam kapu…za ovo što je izašlo iz tvog pera i zvučnika.

  5. Volela bih da sam ja ovo napisala. Ma kradem ti deo tebe iz ovog teksta i upisujem sebe. Imam i ja dve moje ulice. A čini mi se da će ih biti mnogo više. „A izmedju svet“…

  6. Sad kad mogu da pišem komentare, da napišem da ti želim dobru vožnju, kad dođeš do svoje ulice, da imaš samo lepa sećanja i da ostavljaš samo jasne tragove za sobom.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s