Valja se…

Valja se, mudro, preseliti u ćutanje. Pustiti nebo da se rastoči i pretvori u kišu. Da padne na nas. Među nas. Možda nas opere kao one odbegle i pale anđele.

Valja se sakriti u misao. U sopstvenu, samo ona se računa. Ako je ima, naravno. Tu valja sakriti i sve koji su dragi. Verovati da tamo, iza magle i oblaka, još postoje zvezde. I da se kreću. Možda se izvrte, kao kaleidoskop, i slože u poredak koji će promeniti tok stvari.

Na bolje, to bi bilo i jedino moguće… Sve opcije goreg su oslikane. Ili grešim?

Valja se, hrabro, ogrnuti slobodom. Pustiti podsmehe da prave budale od sebe. Njihovo parče pameti nacrtano je gde i njihovo ropstvo – na bankovnom računu.

Na kraju, možda se skupiti u gutljaj… I to se valja. Za izgubljene duše…

slana-dolina-2012-07-30-4

Advertisements

22 thoughts on “Valja se…”

  1. Mozda iz mene govori praznicna sentimentalnost, ali… srce mi se steglo, citajuci. A zdusno sam izbegavala papir i olovku, nebili ostavila vedrim bar taj praznicni period- imam utisak da je taj duh negde izmedju redova? Mozda gresim… Ne vredi, iako ne pisem, cas posla se prepoznam… Jasno je da je dobro, iskreno je i duboko emotivno… Sve pohvale 🙂

    1. “Čas posla se prepoznam“… 🙂 Računam da se prepoznaješ medju pozitivcima, gde i pripadaš… Hvala. I ne izbegavaj papir i olovku, ne postoji vedrije oružje protiv ovih otmičara… 🙂

      1. Uf… 🙂 nije zdravo ni uvek biti pozitivan… (sem ako nisi na nekim lekovima- onda je razumljivo 😉 ) salim se…. jesam, vecinu vremena, ali nekad sam taj otmicar ja… 🙂 pa mi treba predah. Uz literaturu za fax i svakodnevna cimanja, ume da bude iscrpljujuce kopati po sebi… uz to me oci blago ali konstantno opominju da usporim malo.
        U sustini, ko se jednom dohvatio ovog „poroka“, ne pusta ga tako lako. 😉 Tako da… jos cemo se mi citati, pozdrav! 🙂

  2. Jedino čega se bojim jeste da još uvijek, ipak, nismo udarili u dno. Odatle – nema drugog puta do gore. A do tada, čekam… Samo, to čekanje ne treba da prođe u tišini. Zato i tebe molim (zbog svih onih Ljudi) da se ne preseliš u ćutanje…

  3. Ја сам ноћас куцала коментар, али је „пуко“ нет и „појео га“ 😦 Али, ео ме опет, укуцаћу, ваља се да оставим које слово 🙂
    „Ваља се“ мене враћа у неке давне дане кад сам као дете била код маминих на селу. Нана, мамима мама, је свако мало говорила“Узми то, ваља се…“ „Уради то, ваља се…“. То „Ваља се“ ми је као малом детету у главу уцртано као предуслов да се десе неке лепе ствари, добре ствари, то ми је предворје оптимизма. Као нека вера да ће бити боље. „Сигурица“ да после кише долази сунце.
    Можда то није тако, али ја сам тако изабрала. Ваља се…

    п.с. једна од оних које треба читати више пута. Ваља се!

  4. Savršeno si ovo napisao.
    U sopstvenu misao pobeći i u ćutanje.
    Misao ima veliku moć.
    Naravno, zato težimo da mislimo pozitivno, što nije lako, teško je.
    No, ja se trudim, i ovaj tvoj esej mi daje veliku podršku.
    Hvala ti.

  5. Ваља се..сетити неких лепих дана, и та сећања претворити у речи..Ваља читати твоје текстове више пута..Одличан си.–то знаш 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s