Tu i tamo…

Život pakujem u par stihova koji umorno kaplju iz plastičnog zvučnika smeštenog iznad moje glave. Zalepio sam čelo na zamagljeno staklo. Napolju sneg i mokre grane koje se klanjaju ovoj limenoj kočiji. Tu i tamo trag… Tu i tamo seta. Tu i tamo ja, gazim kroz slike.

Celofan prekriva poglede, reči i duše koje su se smestile u uzdah. Lepljivi dlanovi zahvatiće nespokoj sa izvora proteklog vremena. Kada zapljusnu lice neće doneti otrežnjenje, naprotiv… Samo maglovitu skramu prošlosti koja crta bluz po obrazima kao puteljke ka kući. Tu i tamo kalendar, vino i fajront u najavi. Tu i tamo prsti, dodir… I ljubav kao u prolazu, iako nije…

Ispod ukrasne mašne nema šarenih laža. Nema ni istine. Nema ničega osim adrenalina koji se valja po krvi. Nema kud, pa nadima grudi, vri. U njemu sećanja, mirisi i dve-tri boje. Dovoljno da pređem rukavom preko očiju. Da iscedim zvuke iz plastične kutije iznad u plastičnu čašu ispred. Da se smestim u sneg i da me prekrije trag. Tu i tamo… Da opet niknem… U nekome…

twins_by_micecat-d5a43k8

Advertisements

33 thoughts on “Tu i tamo…”

  1. Ту и тамо… Има свега и нема ничега… Ту и тамо… Један живот цели прође пред очима…
    Сетно, али јако!
    Теби ни грип не ремети ритам речи 🙂

  2. Kolko mi se na men čini, tija karakondžule su iz moj, zaplanjski kraj – neli su iz Donji jal Gornji Dušnik, a ovija polučoveci sas grbinu neli su isto iz moj komšiluk, otkud brzi Brod, kako i Aleksa što, udavija se. I takoj, kude je taj Niš…
    No, da ne skretam s temu i opšte mišlenje na svi izjašnjeni, kako prisutni tako i ocutni,da i ja nešto sas moju glupos izreknem u vezi tija gornji napisani redovi – mojo mislenje je da ja smatram da je Blogi napisal edno ubavo tekstičence, ama da ga izedeš kolko mi se na men mi dopadnulo i zatoj vikam da ovakoj nastavi sas pisuvanje. A od karakondžule ič da ne strauje, jer toj su samo prazne bapske priče… i takoj, ajd uzdravlje.

    1. Pa, jbg… To i jeste moj problem… Nekim legendama kiti se Beograd, nekim se kiti Niš… A prave legende uopšte ne žive u velikim gradovima, već u dušama… I nikako to da ukapirate… 😛

      1. Bravoooooo…. ja izrazito predosećam da se naš drug vraća u svoj duhovitasto-satiričasti status, koje mene posebno osobito i sa velikim oduševljenjem raduje.

  3. Ја сам одавно укапирала да праве легенде живе у душама. И ту и тамо, помислим како је добар овај твој зимски блуз. Вино, сета, сећања, и ту и тамо понека Љубав, али никако она Права..Замишљам како би посао када би ти се догодила права Љубав..одлично као и сада..
    Ту и тамо, могла бих сада цео текст да напишем код тебе, али нећу, само да знаш да ти желим срећу..
    Инспиришеш ме да стихове ређам..не, нисам боља од Тебе у перу и неће истином да се вређам 🙂

    1. Haha, Rado… Mani poređenja, ja to nikad ne radim. Svako piše dobro na svoj način. Ja nikada nisam uspeo da sročim priču, onako sa radnjom i to… Hvala na komentaru…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s