Paradoksi

Ovih dana (a možda i meseci, godina, pa i decenija) napetosti oko nas su nešto pojačane, pa otud ovaj post…

Ja volim svoj narod. Eto, prosto i jednostavno – volim ga. I hrišćanin sam, pravoslavac. (Bez velikih slova, namerno)

Zanimljivo je da, izgovorivši ove dve rečenice, za ljude koji se deklarativno bore protiv mržnje i diskriminacije bilo koje vrste već postajem: primitivan, prost, glup, zatucan, neobrazovan, ‘’seljačina’’, masan, prljav itd. itd… I to je, po meni, neverovatno zanimljiv fenomen.

A opet, dovoljno je pohvaliti Anđelinu, ili popljuvati Dobricu Ćosića, Matiju Bećkovića ili nekog sličnog, te odjednom postaješ visok, plav i lep, mirotvorac, inteligentan, obrazovan, krasi te toliko vrlina da nemaju gde da stanu po tom vitkom telu i briljantnom umu…

Sigurno je da ni ovaj tekst ne može imati nikakvog odjeka u moru besmisla, ali blog, između ostalog, tome i služi, da kažeš to što želiš da kažeš, koliko god to tiho bilo.

Na primer, mene će, zbog one prve dve rečenice odmah svrstati u grupu onih koji su ophrvani mržnjom. A ja, zaista, ne mrzim nikog. Živim u sredini u kojoj imam komšije i prijatelje raznih vera i nacija, čestitam im praznike, pomažem kada im je pomoć potrebna. Za vreme rata, neki od ovih koji su danas naprasno postali ’’evropejci’’, zamerali su mi što se družim sa onima koji nisu Srbi. Ne može, a da mi ne bude otužno smešno.

U paketu sa mržnjom ide i netolerancija, naravno. Dakle, pošto volim svoj narod i hrišćanin sam, automatski sam netolerantan. I uvek me ostave bez reči tekstovi, intervjui, kolumne koje se bave nama, ’’netolerantnim mrziteljima’’, koje su prepune ružnih reči, klasične mržnje, diskriminacije, teških kvalifikacija itd. Ne verujem da je moguće ne primetiti apsurd koji provejava ovim pasusom…

To je nešto slično onome, npr., kada nam onaj hiroviti glumac drži predavanje o tome kako smo zatucani i ne znamo ništa o kulturi, sve filujući to rečima koje počinju na ’’g…’’, “k…“  i slično, pri tom nazivajući ljude o kojima govori najpogrdnijim imenima. I to je, valjda, kulturno, ha…? Računam da nisam jedini koji primećuje takve stvari…

Ili, recimo, onaj paradoks vezan za Nedića, Dražu i, npr. Kosovo. Ekipa o kojoj govorim gnuša se Nedića i Draže zajedno, zato što ovog drugog i dalje smatraju za kvislinga i kolaboracionistu, kao i onog prvog… I onda se ja pitam, ako se toliko gnušaju Nedića, pa i “kolaboracionalističkog“ Draže, zašto danas biraju njihov put…? Zašto oni nisu prepoznali Realnost u trećem, a ovi jesu u četvrtom Rajhu, kada na isti način pokušavaju da je materijalizuju…? I zašto sam ja kvisling što ne bih kao Nedić, a “ekipa“ nije, iako bi kao Nedić…?

Gotovo neprimetno prođe izjednačavanje dva dijametralno suprotna skupa u nekim našim medijima. Onog u Beogradu na kome par hiljada Srba traži od svoje Vlade da poštuje sopstveni Ustav i to u delu da se ne odrekne dela sopstvene teritorije. (Dakle, pričamo o sebi)… I onog u Zagrebu na kome 50 hiljada ljudi traži od svoje vlade da ne poštuje sopstveni Ustav i to u delu koji se tiče uskraćivanja Tuđih prava (Dakle, pričaju o drugima)… Tek podsećajući da su, Realno (hah, kako neRealna reč, zar ne…?), Srbi prljavi i ružni nacionalisti koji još bar deceniju dve moraju da puze kako bi dobili Datum, a Hrvati narod evropskih vrednosti, dostojan ulaznih vrata Sezama EUtvori se, dodaću još nekoliko činjenica…

Do pre koju godinu čvrsto sam verovao u evropsku budućnost svog naroda, dakle, bio sam u “ekipi“… (Imam i dokumentarne filmove koji to potvrđuju, a koje sam sam pravio, no, tada sam bio Obrazovan, Visok, čak i Lep, hah… 🙂 )
A onda…

Osvrnuo sam se oko sebe, i šta sam video…?

Milion nezaposlenih. Broj koji neprestano raste… Banke, koje su prve “privatizovane“, i postale vlasništvo uglavnom nemačkih i austrijskih banaka… (Kasnije i još nekih).  Kredite koje uzimamo od tih novih banaka, i kredite koje naša zemlja uzima mahom od EU i Svetske banke… Iako sam bio pobornik nove vlasti, zaista mi nije bilo jasno zašto naše banke moraju da kupe stranci… A tako nam je predočeno, moraju stranci…  Danas mi je to jasno, ali mrzi me da objašnjavam, a i nisam ekonomista… (Mada se to i ne mora biti, da bi se zbrojilo dva i dva, posebno posle Grčke i Kipra…)

Video sam…

Privatizacije posle kojih vrhovni članovi “ekipe“ gotovo po pravilu “posluju“ ili sa Kiprom, ili sa Sejšelima…

“Pravedni“ Hag…

“Pregovore“ u Briselu…

“Realnost“, reći će neko…

Moguće, ali da moj deda, Rade Čuturilo, strogi stari Ličanin, prvoborac “zloglasne“ Šeste Ličke (pazi kad nije Draža, kako će sad da me okvalifikuje “ekipa“, valjda kao seljačinu, hah… 🙂 ), nije sanjao neku svoju bajku koja je stajala naprotiv Realnosti, završio bi verovatno kao njegov tast, spaljen u sopstvenoj kući, u sumorno veče Velike Subote, ’41….

Realnost ponekad nije rešenje… Zamislite… Ponekad valja sanjati i snove…

Realnost je, dragi moji, da ja volim svoj narod… Da… Ali, na žalost “ekipe“ koja veruje da baš zato mrzim, ja volim i sve druge narode… Jer su zanimljivi, drugačiji, jer umeju da iznedre i ljude i neljude, baš kao i moj narod… I jako mi je draga Šapat, na primer, i sa posebnim uzbuđenjem idem na svaki njen novi post, jer znam da mi je servirala opet nešto što je blisko mojim stavovima o životu… (A život obično nema veze sa nacijama, nego sa samim svakodnevnim životom koji jednako živimo, bez obzira na naciju).  Dobrislava ima gomilu spotova koje obožavam… Životnih stavova koje obožavam… A i nju valjda onda obožavam… 🙂  Imam i YT drugara Nermina koji je postavio jedan od najboljih video uradaka ikada postavljenih na ovoj mreži… Između pravde za ovo troje i “pravde za Uroša“, uvek ću odabrati “ovo troje“ i sve njima slične, dakle – ljude…

I mrzi me da nabrajam…

Ja zaista volim i poštujem svakoga ko me ne mrzi zbog moje prve dve rečenice…  Sve drugo bilo bi licemerno, sa moje ili vaše strane… A “ekipu“ ako mrzi da voli, onda neka se i dalje bori protiv mržnje… Samo, da budem iskren, mržnja se teško mržnjom briše… Ne znam šta drugo da vam poručim, ovako primitivan, glup i gadan…

🙂

Advertisements

38 thoughts on “Paradoksi”

  1. Problem lezi i u generalizaciji,koja je sada moderan nachin izrazavanja,neko svrstavanje po grupama i etiketiranje i to ide od najmanje stvari do najvece i prisutno je svuda (evo na blogovima naprimer tagovi,kategorije,podkategorije,odeljci its). Morash neshto uvek biti, dobre vreline su za danashnje drushtvo demode i nepotrebne, etiketu ako ne stavish sebi jasno i glasno,stavi ti je neko drugi,a na njoj najcheshce pishe ovo na g i na k i svashta zivo, vrlo retko Covek.

    1. Da, sasvim si u pravu. Evo, na neki način i ovaj moj post je generalizacija. I o tome sam razmišljao pre nego što sam kliknuo na “objavi“… A generalizacije su nas i dovele do tačke na kojoj se nalazimo. Ne mi, nego čitav svet.

  2. Uff odličan tekst … Nermin – Bašeskija nemam reči 🙂 … ali bih bio licemeran kada se ne bi osvrnuo na gore pomenutu dvojicu … Bećković veliki pesnik (politikom se bavi nekako kroz pesmu, nerealno, romanticno) voleo bih da je tako u stvarnosti ali nije. Ćosič veliki pisac, Vreme vlasti sam procitao u dahu … ali moram da kazem da je zaista licemeran, koji je za razliku od Beckovica svoju politiku cesto menjao kako je vetar duvao … jedan je od ljudi koji su svojom nesposobnoscu i uskim shvatanjem doprineli raspadu Jugoslavije koju nikada necu prezaliti … Nemoj se ljutiti, sa svime se gore napisanim apsolutno slazem, u ovoj zemlji je gotovo postalo nenormalno reći da si Srbin po nacionalnosti, to se gotovo odmah shvata kao neka fašistička ili u najmanju ruku vrlo agresivna izjava. i po stoti put na kazem sami smo krivi, ni Ameri ni EU nego mi. Srbija je porazena kada je dozvolila da se Jugoslavija raspadne, a sa njom su porazene i druge republike. Tragedija Slovena …

    1. Da… Gledaj, nisam mislio na stav o Bećkoviću i Ćosiću kao ljudima koji se petljaju u politiku, različiti stavovi su normalna stvar, nego… Mislio sam na ono kada neko popljuje sve što su pisali, a da to nije ni pročitao, a sve zato što se sa njima politički ne slaže. Ima toga i sa druge strane, i to su stvari koje vode ka isključivosti. Ali ako neko drži tapiju na “breme“ borca protiv diskriminacije, a za toleranciju, onda takav stav jednostavno ne ide uz njega. To je paradoks koji je sasvim jasan.

  3. Ja ću tebi da kažem da si G-gospodin i K-komšija(ima mnogo tih kombinacija, očekivano od primitivnog jezika).
    Meni je žao tih kvazi evropejaca i branitelja ljudskih prava.Iskreno. Gledam ih, posmatram, smeškam se i ne mrzim ih, ne umem.

    1. E, pa to, u ovom poslednjem je ključ. Kada bismo mogli (govorim uopšteno) da razmenimo mišljenja, ubedimo ili ne ubedimo jedni druge u ovo ili ono, pa da popijemo piće i pređemo na “vesti iz sporta“, i sve to bez teških reči, uvreda, ponižavanja, to bi bilo lepo…

  4. Између припадности „екипи европејаца“ и „затуцанима“ увек ћу изабрати „затуцане“ јер ти затуцани ВОЛЕ.
    За почетак воле себе и своје, јер давно смо научили да је волети себе основа свега. А онда, кад волимо себе и своје волимо и оно добро и квалитетно без обзира да ли је наше или туђе. Поштујемо и наше и туђе. Толерантни смо. И не мрзимо. Јер не желимо да губимо време на мржњу и да трујемо душу тиме. Јер ми „затуцани“ верујемо да какве су нам мисли такав нам је живот, а ми желимо да нам живот буде добар, позитиван, испуњен љубављу и радости.
    Тврдо језгро „екипе европејаца“ оптужује „затуцане“ за мржњу и то ради ефектно говором мржње – одлично си то приметио. Ти најгласнији у себи немају ни зрнце љубави, па чак ни према тој европејској судбини, они тамо само виде неку шансу, нешто где би могли да ућаре или где би могли да се изгубе тако бледи, недефинисани, одлучни да не припадају никоме, да не воле никога. Бежећи од љубави према себи и својима отуђили су се и једино што знају је да мрзе и критикују и то покушавају да продају као једино исправно. Пуна су им уста толеранције, а ни не знају шта значи бити толерантан.

    Никад нисам била у екипи. Ваљда зато што се никад нисам уклапала. Нити сам висока, нити сам плава, а памет и лепота су релативна и крајње субјективна ствар 😉 ‘Вако гарава по логици ствари сам више ишла уз „затуцане, необразоване, масне, фашисте“ којима је Србија у срцу, а у том срцу има места и за све добре људе и све лепе и квалитетне ствари ма чија етикета да је на њима.

    Волим ово „Мој став“ на твом блогу јер испод сваког текста могу да углавим свој потпис…

    1. И још нешто што сам заборавила да напишем.
      Мени је искрено, људски, жао тих из тврдог језгра „екипе европејаца“ што верују да љубав према своме аутоматски изазива мржњу према туђем. Љубав може само да изазове љубав. Никако мржњу.
      Они који кажу да воле нешто, а истовремено мрзе све друго и тврде да је то исправно и једино прихватљиво, заправо и не воле. И не знају да воле.
      И тужно је што то не виде.

  5. „Čovek ne može mrzeti drugog čoveka osim ako ga se boji“ – čini mi se da ovako glasi J.Dučić.
    Ne mogu biti ono što nisam kad sam već to što jesam, time svako predstavljanje u drugom svetlu ima pozadinu. Delim sve tvoje stavove. Bravo za tekst!

  6. Epa, ima smisla i ima odjeka. Kako bi mi, koji mislimo isto, znali da tu negde imamo jednog istomišljenika,koji je napisao ovaj post, i još toliko istomišljenika,koji su se sa njim složili.

  7. Sve sam više zabrinuta jer na svakom koraku gledam kako nam ni elementarna kultura nije bitna, a bitno nam je da smo u pravu, bitnije nego da odaberemo pravi put. Podvojeni, podeljeni, otuđeni i usredsređeni samo na sebe. Ne vidim, za sada, neko dobro rešenje.. ali mi ljudi poput tebe ulivaju nadu.

  8. Do pre koju godinu čvrsto sam verovao u evropsku budućnost svog naroda, dakle, bio sam u ”ekipi”… (Imam i dokumentarne filmove koji to potvrđuju, a koje sam sam pravio, no, tada sam bio Obrazovan, Visok, čak i Lep, hah… 🙂 )”

    Zaustavila bih se kod prideva lep. 🙂
    Dakle, budi LEP.
    Ako budeš želeo mogu i dalje sa komparacijom. Dakle, lep, lepljen, nalepljen. 😉

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s