Dodiri

Kažeš reč i ona me dotakne. Dotakne me kao ruka, kao kiša.

I onda mislim, mislim, mislim… Kojim mislima da te darujem, da bih te dotakao…? Dotakao kao duša. Ili kao sreća…

I onda, zapravo, ne znam. Samo pišem. Na papir kaplju usplahireni glasnici koji žure da se postroje u nenajavljeni stroj. I da te dotaknu. Kao stih. Ili kao ja.

dodiri

Advertisements

25 thoughts on “Dodiri”

  1. Što manje reči napišeš, to se više pronalazim.
    Možda je samo moja ludačka zaljubljenost doprinela hipersenzibilnosti u kojoj se davim ovih dana.
    U svakom slučaju, tvoji tekstovi su kao pojačalo za moje uzburkane emocije, i uživam da ih čitam ponovo i ponovo.

  2. Читам и ужицам и у написаном и у још једној савршено уклопљеној музичкој подлози…
    И мислим се нешто… Како ли је тек ОНА вешта са речима кад тебе таквог мајстора једна њена реч дотакне и помери?
    Имаш најбољу музу од свих 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s