Za sve vas iz šezdeset ili sedamdeset i neke… (Ako se stariji ili mlađi prepoznaju, u redu je…)

Primetih u svojoj kategoriji “moja muzika“ već dugo zastoj i setih se tog svog malog kasetaša koji je tako uporno mrsio kasete, a ako nije to radio, onda je činio da na neki blesav način “zavijaju“. A taman, npr., slušam “Whitesnake“, stvar snimljena kod Kisija, preko kabla “za čisto snimanje“, najnovija reč tehnike koja se ko zna kojim putevima smestila u “Belu tehnu“ pored Peka… 🙂

Komšija Sava pokazao mi prva tri akorda sedeći na nekom odbačenom bojleru na terasi na krovu zgrade. Onda me pitao da li znam “Paranoid“

“Ih…“, kažem… A lažem… 🙂

Ispred “donje slastike“, grickajući suncokret, raspravljamo o uvodu za “Hells Bells“. Zapenili, da li su zvona “odrađena“ na gitari ili drugačije… Čoveče… A znam, da možemo nekako da se opet okupimo, sa sve suncokretom, opet bismo isto… 🙂

Igrali smo bilijar i stoni tenis, i kuglali se (dok je bilo kuglane) u Rudarskom domu, i, danas stvarno ne znam zašto, ali za tu ustanovu vezujem pesmu posvećenu školi… Valjda smo u tom podrumu razmišljali o svemu što nas čeka “tamo gore“, kada izađemo iz te urbane jame… I mnogi su “odleteli“ kada su naslutili izlaz… 🙂

Kad kažete Majdanpek… To većini vas koji ga ne poznajete zvuči prilično drugačije nego nama koji ga poznajemo od ranije. Od detinjstva… Naravno, nikada ga nećete doživeti kao mi, rođeni u to vreme, jer je verovatno danas to nemoguće, ali… To je bila oaza dobre muzike u bespuću kopova koji su vremenom “pojeli“ šume, brda, parče planine nad gradom i, na kraju, i na žalost, i poslednje akorde koje je imalo smisla slušati na kasetašu…

Jeste… Brljao je taj kasetaš. Jako.

Jbg, nije umeo bolje

Advertisements

36 thoughts on “Za sve vas iz šezdeset ili sedamdeset i neke… (Ako se stariji ili mlađi prepoznaju, u redu je…)”

  1. Prvi kasetofon je stigao u kuću umesto nekih para. Sećam se maminog razočaranog lica i nas troje koji obigravamo oko kasetofona ne znajući ni šta je, ni čemu služi. Šta ćeš, takva su bila vremena 🙂

  2. Taman u vreme o kome pričaš, za velike pare iz Njemačke stigla nam je mini (ne znam zašto se tako zvala jer je bila ogromna :-D) linija, sa sve kasetašima na kojima možeš da presnimavaš i sa gramofonom! A tata, stara garda sa velikom zbirkom LP-ki….uhhh Da osposobiš taj vaš Rudarski dom, pa da napravimo žurku, uz bilijar ? 🙂

    1. Nema nade, nekadašnja kuglana je uništena (privatizacija je učinila svoje, heh), i to je sada prostor za izdavanje… (Do pre par meseci tu su bili, naravno, Kinezi…) A i deo sa malom salom za stoni tenis i većom za bilijar, prodat je i sada je privatno vlasništvo…
      Ostade samo u sećanjima i na blogu… 🙂

  3. Како ти је ово добро!
    Сјајан рикверц, кад је музика у питању, и лепа прича о неком другом, чини се, лепшем времену и твом родном граду…

  4. Da, bas je tako bilo. Presnimavanje kaseta, pravljenje kompilacija i prepodnevno preslusavanje prvih diskova kod jednog od retkih drugara koji ih je imao. A uvece ploce na iskrinom gramofonu, obavezno setanje do crkve i ispijanje piva uz razglabanje o muzici 🙂

    1. Tako nekako, da. Pri mojim prvim susretima sa muzikom, diskova još nije bilo ni u tragovima. Samo ploče i kasete… Tvoj komentar je prvi nastavak ovog prisećanja, hvala ti… 🙂

      1. Uh, ja sam imao srece, da dozivim sve od ploca, preko kaseta, prvih diskova, mp3… Ali nekako je vremenom sve to gubilo draz. Tacnije, kako je muzika postajala dostupnija tako je postajala i sve manje bitna. svima nama. Pa se negde usput izgubila i ta draz razgovora o njoj. Secam se kako sam kopao po starim casopisima ne bih li nasao neki intervju ili pricu o nekom od omiljenih bendova…. Ma citao sam i o onima o kojima me nije interesovalo 😀 A danas, kada je sve dostupno u par klikova, jedva se nateram da ispratim po koju vest o nekom bendu a o ozbiljnijm tekstovima i intervjuima necu ni da govorim.
        Sto se tice Majdanpeka, koliko sam uspeo da ispratim, cela se ta atmosfera raspala vec sa generacijama ’84-85. Do tad se ta rokenrol/kreativno/stvaralacka prica jos nekako i odrzavala, ali posle toga su klinci poceli da ispijaju viskije po kaficima i da seku vene na razne srpske majke i slicne kretenske pojave, da se bodu nozevima i da furaju opasne frizure. A danas je, blago receno, jezivo.

  5. Sve je kako si opisao. Geografska širina i dužina su totalno nebitni. Bilo je neko drugo vreme i sami smo bili drugačiji.
    Sta da ti kazem,ja sam trošio magnetofon,sa identičnim izborom muzike. Jedino, što smo mogli i Bucinu gitaru da „nakačimo“ dok ne skinemo stvar
    Sada sam okružen diskovima,imam pesme od početka do kraja-bez reklama, sustanja,zavijanja, i iskreno nisam siguran da li uživam kao onda .
    Veliki pozdrav

    1. Daa, magnetofon, to su takođe imali neki moji drugari. U pravu si, vidiš, dobro si dopunio ovo podsećanje. Reklame, kako sam to mogao da propustim, 🙂 Kada sam kao srednjoškolac prvi put počeo nešto da radim na lokalnoj radio stanici, jedna od stvari koju sam naučio je da se u novitete obavezno mora ubaciti džingl, kako ne bi mogla da bude “čisto“ presnimljena od strane onih koji slušaju. Sada to više ne “pije vodu“, ali tada… Gomila pesama koje sam imao na C-60 i sličnim kasetama imala je reklamu. I danas kada neku pesmu slušam, očekujem da se na određenom mestu začuje džingl… 🙂

  6. Jeste da sam iz osamdeset i neke ali sećam se kasetofona i „mashup“-ova iz domaće rad(in)osti na onoliko puta presnimavanim kasetama. Dok se nisu razmagnetisale. Ili se traka pretvorila u štrikeraj.
    Eee da..

  7. …Више од свега ме је ова реминисценција подсетила на „крцкање“ грамофонске игле и прескакање по плочама.
    Не, није овде реч само о носталгији. Мислим да се ради о болу.
    Поздрав.

    1. E, sjajni ste, većina vas je dopunila još ponešto… Stvarno, preskakanje igle. Pa onda, kao, staviš šibicu da je otežaš kako bi se bolje “zarila“ u trag na ploči…

    2. Ploče su imale dušu. CD-s su sterilni.
      Tako sam napisao na svom blogu pod „O Meni“.
      I dok slušaš držiš onaj omot LP-ja gledaš i čitaš…
      Još ako ima dodatak… Kao kod onog plavog duplog LP-ja Janis Joplin… 🙂
      To je bilo vreme… 😉

      1. …Да, изузетна компилација хитова на којој, на моју жалост није било Little Girl Blue… И (само) због које сам купио још једну компилацију. Штедећи од новца за ужину, наравно. Али, шта је то спрам радости разгледња плоча на полицама Бетекса… и тамо – Она.
        Било је то више од времена…

  8. 😀 Jesam koncem sedamdesetih rođen (nekad mi se čini kao da sam rođen mnogo ranije), ali i mi smo imali slične rasprave! Hvala za podsjećanje 🙂 a evo i jedan manje poznati prilog…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s