Zid od mašte

Ne traži danas da se glupiram i da slikama izmišljam boje. Nemam više snage za to.

Pazi, ne želim više da uklanjam koprenu sa onoga što nas okružuje, jer tamo se nema šta videti. Užas i bezumlje.

Ništa drugo.

Ni trag sreće u uglu lažnih osmeha, ni mrva ljubavi u prividno povezanim dušama, pa ni zrno nade sa dna Pandorine kutije koju ovaj put niko nije čak ni zatvorio. Niti će.

Baš ništa.

Bedne kopije vesti od juče. Loše našminkane barbike besmisleno napućenih usni. I genetski modifikovane parole u praznim glavama.

Eto, to je sve. Dakle – ništa.

Ne teraj me da balegom ulepšavam skice. Nemoguće je. I smrdi.

I nemam snage, kao što rekoh.

Izmedju nas i njih, imam samo zid od mašte. To je jedini materijal koji nikada neće razumeti.

Advertisements

38 thoughts on “Zid od mašte”

      1. Sa tog aspekta, DA, na sreću…
        Samo nikako da prežalim taj trenutak, sa aspekta duše, što je stanje, takvo kakvo jeste…

  1. Ušuškani u svojim svetovima mašte, ne smemo da dozvolimo da ih ruše..mislim da su nam ti svetovi, pored duše, jedino preostali…

  2. Kad sam bila u slicnom raspolozenju prije par godina, zapisah ovo:
    Da li ovi ljudi
    sto prolaze pored mene,
    da l` su oni stvarno zivi,
    il` su samo neke sjene?

    Radost, sreca i veselje
    u ocima im nema vise,
    mozda su ih isprale
    neke davne, hladne kise.

  3. ma koji je svima vama klinac ?!
    od mastanja nema vajde – nedovoljno energije za akciju !
    gde nema puta, a ti ga napravi !
    posto ja ne umem da napravim molitvu, a ono uradim ovako nesto:
    sednem negde na miru i opustim se…. pravim nesto sto zovem „polje namere“
    predstavim sebi i vizuelizujem (ne mastam !) sa mnogo detalja, sta hocu da bude u buducnosti, dodam tome mnogo boja, mirisa, smeha i odusevljenja, svog, decijeg, nasih starijih…. napravim sliku da bude jaaako ziva (ali pazi, ne onoga sto necu ! nego onoga sto hocu !)
    – zelim da nam zemlja bude raj na Zemlji, da ljudi zive u miru sa svojom okolinom, da drugi shvate nasu istinu, da osete nasu snagu i nameru i da se ne kace nego da nas slede, da nam zemlja bude bujna i napredna, da nam deca rastu sa osmehom na licima, na zdravim i bujnim livadama i vocnjacima, povezana najsavremenijim sredstvima sa svim delovima zemlje, ucena od nasih najumnihij ljudi, u obilju ljubavi, hrane, i zdravlja… sa mirisom cveca i voca na svim (cistim ) gradskim ulicama, sa vitalnim starinama, cistim nebom i vodama….
    — dodas jos mnogo detalja: mirisa, boja, zvukova…. kazes nesto tipa: ovo je za moje dobro i najvise dobro…. tako treba da bude, bice i jeste…. i pustis (molitvu) nameru u etar….
    nije tvoje kako ce se to sto ti treba ostvariti…. tvoje je da to cvrsto zelis…. i ides dalje, a osmeh se sam od sebe pojavljuje na tvom licu, a kad vidis tuzne ljude, napravis neku salu ili dosetku i nasmejes ih…. i eto ti promene !

    1. Iz nekog meni nepoznatog razloga ovaj komentar je završio među “nepoželjnim“… Prebacio sam ga tamo gde mu je i mesto, među prihvaćene komentare, ali zaista ne znam zašto ponekad WP tako iznebuha “poludi“ i radi stvari koje ne bi trebalo… Hvala, Lutak… 🙂

      1. I meni nesto nije bilo jasno kad sam kliknula enter, al je i bio neki kasni sat pa sam pomislila da sam previdela, u trenutku. 🙂
        Sve je ok, bitno je da se citamo. Molim.
        Pozdrav.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s