Ne volim duge postove, ali sada moram, pa ko pročita – pročit’o je…

Dakle, moje putovanje brodom po imenu ,, Moj prvi roman – Bezimena“ već je uveliko odmaklo. Nalazim se na pučini bez granica. I mogu vam reći da sam srećan. Iz mnogo razloga. Navešću samo najvažnije.

Sećate li se kada sam vam tužno saopštio da je od 500 primeraka, koliko bi trebalo da ima ovo izdanje mog romana, odštampano svega 20, te da je od toga meni pripalo svega deset? Bio sam, u najmanju ruku,  poprilično razočaran time što su najveći sponzori podbacili.

Priznajem, možda sve do tada i nisam u potpunosti ni razumeo, ni upoznao blogerski svet. A tada je baš taj svet stupio na scenu. Neću da navodim imena, jednostavno, ima ih tako puno, plašim se da bih nekoga slučajno izostavio. Ali, znamo se mi iz tog čudnog “komšiluka“, hvala bLogu. Skočili su sa svih strana, tražeći da pomognu, da unapred plate svoje primerke, pa da štampam malo po malo. Priznajem, nisam ih poslušao. Bar ne sasvim. Ali, dali su mi ideju – zašto bih morao da štampam sve odjednom…? A ako interesovanje postoji, a oni su me ubedili da postoji, zašto da sam ne uđem u celu priču, pomislio sam. Na krilima njihove podrške, bez koje svega ovoga SIGURNO ne bi ni bilo, i na kojoj sam im neizmerno zahvalan, odlučio sam da zakoračim. Odlučio sam da prohodam ka cilju. Nisam ih poslušao u onom delu da mi plate unapred. Ali, znao sam da mogu da računam na njih. I da znate, mnogo je lepo kada imate na koga da računate. Hvala i Bogu i bLogu, i mom najboljem blog-komšiluku.

Dakle, sam sam finansirao štampanje narednih dvadeset primeraka. Za to vreme, imao sam već preko 60 naručenih…!

Tada sam definitivno shvatio koliko je veliki i divan taj blogerski svet. Tada sam ga valjda konačno i shvatio. I mislim da sam baš tada, u tom trenutku, i postao odistinski bloger.

“Bezimena“ je nastavila da živi. I na tome sam neizmerno zahvalan  zajednici blogera.

U međuvremenu, Bezimena je stigla na nekih 80 adresa. Sa tih adresa, “Bezimenoj“ su stigle sledeće reči:

 

‘’Bezimena, roman prvenac Dejana Zlatića, blogera, inženjera s dušom, sadrži još mnogo poruka koje se čitaju izmedju redova ispunjenih prelepim rečenicama. Ja sam za ovu priliku izdvojila ovu o pogubnim posledicama roditeljske bezdušnosti i strogoće.Preporučujem toplo, da je što pre poklonite onome iz svog okruženja koga ste prepoznali u liku oca. Rado ću vam pomoći da je nabavite od Blogija, mada ih štampa na na kašičicu, valjda iz prevelikog ponosa koji ga je naterao da odbije blogerski prenumerantski predlog.’’ (Negoslava)

‘’Безимена је заиста освежење. Мој утисак, наравно крање субјективан, је тај да је књига микс емоције, духа и шмека коју су носили “Фолиранти” Моме Капора, “Кад су цветале тикве” Драгослава Михајловића и “Хајдук у Београду” Градимира Стојковића. Тако питка, тако реална, тако блиска, тако животна. Можда неко буде имао друге асоцијације, али ово су моје…’’ (Ivin svet)

‘’Pročitah knjigu za vikend, doduše zadnjih pedesetak stranica razvlačila sam nekoliko dana, žao mi da je završim a i pomalo strepeći od kraja. Dopala mi se.Stil jeste malo neobičan, ali je priča neposredna, topla.  Imala sam utisak kako smo se negde našli i ti mi pričaš priču…Kroz knjigu se sve vreme provlači zebnja, tuga, tako da nisam sigurna da li je kraj srećan ili?.

Priča nas vraća u neka vremena kada smo se i sami možda nekad osećali kao glavni junak, tako da će dirnuti mnoga srca.Toliko je životna i neposredna, pritom iako se na prvi pogled čini kako je sve izvesno, nikad ne znaš u kom smeru će da ode radnja.’’ (Bloger V.)

‘’Most koji gradimo kao i Bezimenin otac mnogo je više od samog povezivanja ljudi, obala. On premoštava obronke duše i boli, neizrečenih i samo nama znanih raskršća. Bezimena doživljava i proživljava kao Ljosina „Nevaljala djevojčica“, samo na nama mnogo bliži način.

Ovih dana odložio sam Saramaga, Andrića i Daria Džamonju. Nisam se pokajao. Dejan Zlatić je svakom svojom rečenicom potvrdio ispravnost moje odluke.

Dejane čestitam ti na sjajnom romanu. Bezimena, nije otišla bez imena, svaki istinski čitalac pronašao je za nju ime.’’ (Bloger, M.)

‘’ Miljan i Olja dobili Bezimenu Miljan hoće još bar 3 kom A Olja kaže :Dobila sam knjigu od Dejana Zlatica, divna mi je, ne prestajem da je citam.’’ (Bloger K. koji ‘’Bezimenu’’ nemilice poklanja po svetu… 🙂 )

‘’ Sjajno, druže, sjajno! U prvi mah, kada sam počela da čitam, izgubila sam se. Volim tvoje kratke forme, navučena sam na njih i nekako mi je sve bilo čudno – šta je ovo, ko je ovo pisao… A onda sam zaronila i uživala i upravo sam sklopila korice i još sam u njoj… i što duže ostanem utoliko je bolja. Bravo, majstore!!!’’ (M.P.)

‘’Дубоко? Дубље вероватно и није могло. Од неке ’98 сам на мостовима. Непрекидно. На Сави, код Остружнице, пре бомбардовања, па после, па Газела, па на Дунаву код Бешке, па у Варварину, Трстенику, Гамзиграду, па код Ћуприје, па преко Мораве…И сад сам на мосту, преко Босне, код Добоја…

Дубоко? Да у сваком од тих мостова, па и свих оних које сам прескочио, био сам унутра. У њима, у бетонским, челичним сандуцима, или се верао по горњим, доњим појасевима решетки, гледао шта им фали, где су рањени, колико су лошег здравља, колико су убијени, у неким случајевима…

Лично? О да, свака од тих грађевина (које ће ме надживети, јер, оног тренутка када се изграде, на њима се аутоматски укључи оно фамозно “pause”…) узела је бар један живот…са собом…заувек. Неке од тих живота сам ту, на тим мостовима упознао…и отпратио…’’ (Bloger, M.)

 

‘’ iako sam stigla tek do 31. stranice knjige, ne mogu da ne podelim svoju oduševljenost stilom, emocijom, plastičnim opisom i uopšteno atmosferom priče.’’ (Bloger, S.M.)

‘’prošla je,do tri jutros,u jednom dahu,bez cigarete,evo vidim već pitaju neki moji za knjigu…’’ (Lj.S.)

‘’Uzela antihistaminik i pročitala ‘Bezimenu’. Nisam ti neki kritičar, niti sam baš rečita, zato ću da te citiram: ‘Idi u peršun…’ Izaziva emocije i tera na razmišljanje. Napisan jednostavno fantastično.’’ (Lj. V.)

‘’ „koji si ti ludak jebo teeee “ je recenica iz knjige koja najbolje opisuje moj dozivljaj……
sve ove godine naseg “ online“ druzenja sam imala neki poseban filing za tebe,u smislu da si poseban. drugaciji….bla..bla… ali o ovolikoj genijalnosti nisam ni sanjala…….
CAST MI JE BITI TVOJ PRIJATELJ ,makar na fb listi, hvala ti sto postojis i sto si moj „drug“ uz dubok naklon sa kapom dole !!! I ako ostanes samo na „bezimenoj“ NECU TI OPROSTITI !!!!!’’ (K.M.J.)

I još mnooogo lepih reči. Jednostavno, sada mi je baš krivo što ih nisam na vreme, kako su pristizale, smeštao na jedno mesto, jer sam sada shvatio da je jako teško pronaći sve to što su ljudi sa tih 80 adresa rekli o ‘’Bezimenoj’’…

Mojim blogerima priključili su se: moji prijatelji, moji FB prijatelji, moje komšije, ali i ljudi koje uopšte ne poznajem…

Sada je sasvim jasno zašto se osećam kao na beskrajnoj pučini, slobodan od svega.

Uz pomoć svih vas, uz sve ove komentare, “Bezimena“ i ja jedrimo i dalje. Večeras je stiglo novih 70 primeraka. To je ukupno 150. Za neke velike pisce to je ništa. Za neke sasvim male, kao što sam ja, to je čitava bajka.

Znate da su moji tekstovi obično kratki. I ovaj je možda mogao biti takav. I da sam samo rekao “hvala“, sve bi ste razumeli…

Advertisements

44 thoughts on “Ne volim duge postove, ali sada moram, pa ko pročita – pročit’o je…”

  1. Meni je i danas krivo što nisi prihvatio prenumer-isanje. Uverena sam da bi do sada tiraž Bezimene bio meren u hiljadama – ali, tvoj ponos…
    U svakom slučaju, srećna sam zbog tebe.

    1. Него, није прихватио, али га је бар инспирисало за ову акцију коју је покренуо. И, ако ништа друго, са неким наредним романом знаће шта му је чинити 🙂

  2. Bit cu iskrena, najezila sam se dok sam citala ovaj post. A ujedno si me podsjetio na nesto sto sam vec odavno htjela da te pitam, a to je, kako da ja dodjem do jednog primjerka? Ujedno ti cestitam na prvencu i sjajnim kritikama koje ga prate.

  3. Хвала теби што си се одлучио да кренеш у тај подухват и наше животе и кућне библиотеке обогатиш Безименом.
    Само да знаш, већ се формира ред за аутограм и посвету за наредну књигу… Чекамо те на промоцији 🙂

  4. Pa što ne napisa „Hvala“ i kraj jbt 😀

    Grešna mi duša, nisam pročitala knjigu, nemam naočare 😦 Čim kupim, pišem utiske 🙂 Eto, oprosti, izvini, žao mi je, ali pročitaću! Od svega mi je nadraže da si ti zadovoljan i srećan 🙂

    Aj’ u zdravlje i vrati se kratkoj formi 😀 Ću oslepim od ovolikog texta! 😛

  5. Sve sam nekako odlagala.
    Prvo sam odlagala čitanje, jer si me svojom posvetom ukopao…
    Onda sam počela sa čitanjem, ali sam odlagala dočitavanje.
    Šta da ti kažem? Setila sam se Bezimenog, postavljala sebi pitanje jesam li ja kome bila Bezimena? Nestajala sam u El Emovim akordima, i kao stručnjak se gubila u senkama koje nosi usvojenje…
    Debelo se varaš ako misliš da si svoj dug prema nama blogokomšijama odradio ovim romanom. Tvoje kratke forme me često ostave zamišljenu, pogodiš neku žicu …i tako…svirućkam po njoj za sebe…Ali roman je nešto posebno. I najiskrenija sam kad kažem da čekam sledeći (molim samo da pauzu stisneš u nekom drugom momentu 😉 )
    Zadnjih 20 sam čitala bez naočara- eto prednosti kad si kratkovid – možeš da čitaš kroz suze.
    I na kraju, odlagala sam i ovaj komentar. Nisam htela previše da kažem, a nisam umela manje.

  6. Pokusat cu biti kratka: knjiga me je toliko odusevila, da se unaprijed radujem novom romanu. Ljudskost i toplina, ljubav, napetost koja tjera da se cita bez pauze, samo su neki elementi koji ovu knjigu cine izuzetnom i za preporuciti. Da ne govorim o suzama koje su pale u nekim scenama, koje nacisto uzburkaju emocije. Za kratko vrijeme koliko pratim tvoj blog, s obzirom da volim tvoje kratke forme, nesto jednako dobro i snazno u tvom romanu se i moglo ocekivati. Lijep pozdrav 🙂

  7. Драги мој Дејане…
    Моја „Безимена“ још увек чека мир и тишину да је натенане прочитам. Планирала сам током распуста да, кад одемо код маме, прочитам, јер бих тад имала мало више времена. Али, млађа ћера запатила богиње, па смо принуђени да останемо кући. А то значи да ја имам још мање времена него обично. Ако не пре, надам се да ћу у априлу месецу кад, Боже здравља, по трећи пут посетим породилиште, коначно имати времена за „Безимену“, па да ти и утиске пренесем…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s