Kao vino

U rečima se izgubim tišinom, to nije problem. Samo ih ćutim i zamišljam kako se vezuju za otkucaje srca. Tako zanesene, prošetaju svim glavnim ulicama i na kraju zastanu u sasvim perifernom sistemu, u vrhovima prstiju koji lutaju po tastaturi.

A, godine… One se nižu, tamo, na ekseru na kome menjam kalendare.

Samo tu.

Inače, stoje, ne kreću se.

Vremenom, kao vino, tako i sećanja…

Postaju bolji.

Advertisements

9 thoughts on “Kao vino”

  1. У мени је све већи страх да ћемо једног дана и о овим временима причати као о „старим добрим“…

    п.с. песма је једна од најдражих 🙂

  2. „Sećanje je smešna lupa, koja sitne stvari uveličava“.
    Ja se često zapitam da li je sve baš tako bilo onako kako ga se ja sećam.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s