Umiru gradovi

Nervozni vozači trube semaforima. Crveno ih iritira kao bikove u koridi.

Svejedno. Pre ili kasnije, popuniće svoju parcelu, bez žurbe, prekriveni komadom tkanine i svečanom tišinom. Nestrpljenje će ostati gore, nad ilovačom, nervozno gledajući u sat.

Gradovi se smeju najboljem u sebi. Njihove ulice pune se smradom, kao vene prevarene dece.

Od toga i umiru, uvereni da žive.

Advertisements

11 thoughts on “Umiru gradovi”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s