Promocija, Majdanpek, 29. novembar

Dakle, pre nego što bilo šta drugo kažem, reći ću sledeće – zadovoljstvo mi je da vas sve obavestim o tome da ću imati tu čast da svoj roman predstavim mojim sugrađanima! Zahvaljujući raznoraznim okolnostima, svega su nam dva datuma ostala na raspolaganju, a onda je slučaj hteo da otpadne još jedan, tako da je na kraju ostao samo taj – 29. novembar 2014.

Moji ispisnici (i stariji) setiće se da je to datum kada se proslavljao Dan repubilke u jednoj zemlji koje više nema.

Ako je to uopšte bitno za ovu priču, moram odmah da naglasim: nisam jugonostalgičar. Sa ove distance, kada vidim šta se sve izdešavalo, Jugoslaviju smatram eksperimentom koji je dva puta dokazao ne samo da je neuspešan, nego i da je poguban za obične ljude i narode. Nešto što se dva puta raspalo u krvi do kolena jednostavno nije pristojno prizivati ponovo.

Dakle, ne – nisam jugonostalgičar.

A jesam nostalgičar, to priznajem. Ali, moja nostalgija u vezi je sa ljudima, ne sa nekim sistemom, državom ili njenim uređenjem.

Dragi su mi i Daria i Dean iz Slavonskog Broda, i onaj zaboravljeni Mirza iz Brčkog, Peđa iz Foče, Gorčilo iz Mojkovca, Trendo i Tonče iz Makedonije… Zvezdan iz Kline koga jedva nađoh u Mrčajevcima posle svega što se izdešavalo. Nataša iz Drniša, prava ’’izbeglica iz besmisla’’… Iva iz Beograda…

Da ne nabrajam moje stare i nove drugare koji su, gotovo svi redom, oni poznati ’’biseri rasuti’’…

Zašto to sve pominjem, kada već nije bitno za priču?

Zato što ovaj roman jeste nostalgičan. On govori o sazrevanju jedne generacije ljudi koja se nadala da će ’’živeti neki normalan život’’, šta god to bilo, a najednom se našla u vihoru istorije koji uglavnom nije razumela.

I, tek tako…

Izdešavalo nam se 25 godina neverovatnih stvari. Podelili smo se po svim šavovima. Kada zastanemo i podvučemo neke crte, ispod nekih računa, platili smo podosta…

Svi, bez razlike…

’’Zrenje’’ je roman o jednoj od poslednjih generacija tinejdžera te zemlje koje više nema.

U tom svetlu (i samo u tom) datum je više nego primeren za promociju ove knjige.

Tim pre što se ovaj roman uopšte ne bavi krivcima, niti ih etiketira. Bavi se samo nama… Ljudima.

Zato, LJUDI, dobro došli na promociju…

zrenje

Advertisements

18 thoughts on “Promocija, Majdanpek, 29. novembar”

  1. …zatvaraj prozore, ne radi grijaaanje… 🙂 Bas tada imaju (sada vec) tradicionalno koncert u Mixer House-u u Bg, „sarajevsko Pusenje“, zelim ti uspesnui veselu promociju ili kakvu god, ali da budes zadovoljan! 😀

    1. Да, носталгија за вредностима, то је добро речено. Колико год да је тај систем био аморалан, бар је од поданика тражио да се држе неких општих моралних норми.

  2. Želim ti uspešnu promociju, onako kako tvoj roman zaslužuje, kako ti zaslužuješ. Uverena sam da će biti uspešnija nego ona u Zemunu, iako je za mene to bio jedan od retko lepih događaja poslednjih godina, za pamćenje.

    1. Хвала, Нено… Верујем да је сваки догађај те врсте леп на свој начин. То је као, нпр, када покушам да упоредим “Безимену“ и “Зрење“. Једно су “метри“, друго су “њутни“. Све је то другачија врста мере која се не може мерити. И ништа није прече, него једноставно не пореди се. Хвала ти на лепим речима 🙂

    1. Fotke su najmanji problem – fotki nema! 🙂 Haha, šalim se. Nego, mislim se nešto, na onoj promociji u Tranzitu svi smo kao nešto fotografisali, al na kraju jedva skupismo 10-15 pristojnih slika… 🙂 Prvi moj sin zaboravio da uključi blic, hahah… 😛

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s