Sećanja ponekad bole

Svi mi imamo svoja sećanja. Ona mogu biti tužna, vesela, ali mogu i da bole.

Sećam se našeg trenera Zube koji je umro pre par godina. Imao je neku strašnu bolest. To sećanje veoma boli, ali je veoma lep osećaj sećanje na njega, kako nas je učio nekim potezima u košarci, kako smo se zabavljali sa njim.

Zuba je bio zaista dobar i pametan čovek. Sećam se kako me je učio levi dvokorak kada mi je to bilo najteže da uradim. I kako je jednom namestio svoj telefon kao GPS, pa nam je to bilo zabavno. I sećam se kada smo mu svi zajedno rekli u glas:

– Zubo, brzo ozdravi!

I sećam se njegove sahrane. Bilo mi je tako teško.

Sa Zubom je naš tim proveo divan deo života. On nas je naučio važnim životnim lekcijama. Kada smo pobeđivali, hvalio nas je, kada smo gubili on bi nas kritikovao, ali je i dalje verovao u nas. Svakoga od nas jednako je gledao i poštovao.

Koliko god ovo sećanje bilo bolno, mi ćemo ga uvek pamtiti, jer Zuba nije bio samo naš trener, nego i prijatelj.

I to će ostati zauvek.

 

(Sećanja mog sina Rastka na svog preminulog trenera Zubu. Zuba je bio i moj trener. Zato sam sebi dao za pravo da dodam muziku ovom iskrenom tekstu.)

Advertisements

7 thoughts on “Sećanja ponekad bole”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s