Sećanja na ljude

Sneg će prekriti sive nijanse sveta. Retki prolaznici ostaviće u njemu pečat svojih nepostojanih tragova. Roj pahulja plesaće pod svetiljkom kao letnji leptiri u noći.

Sve će se jednom istopiti. I ljudi. I sećanja na ljude.

Ne i seta.

Kada se pogase svetla, ostaje samo prazna scena.

Ne znam koji od oblika tuge se smestio u tu prazninu. Ali peče. Smešao se sa slikama, pogled smestio pod kapke i sada žmuri i plače.

Advertisements

11 thoughts on “Sećanja na ljude”

  1. Mozda bismo mogli da se poredjamo u publiku, ne mora u prvi red, mada i moze, da ozivimo tu scenu i da im aplaudiramo onako iz mraka na poluosvetljenu binu, da ozivimo i njih na neki nacin… nije sto je Nova godina, ali pada i sneg 🙂 a na sceni uvek ostane jedna sijalica da gori za svaki slucaj… 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s