Molim…? Zanima te da li bežim…?
Pa, bežim. Pišem. Pišem, bežim, da…
Ima li to veze jedno s drugim?
Ne znam. Možda. Da…
Šta pišem…? Pa, reči pišem. Eto, reči… Pišem… Slova i… Reči…
A rečenice…?
Ne, rečenice ne. Njih ne pišem. Izbegavam ih. One same dođu, prikupe slova i reči i ostave trag…
Za mnom trag…
To nije dobro za begunca…
A dobro je za poteru.
Za poteru… Dobro je, da…
oblogovan 
pobeci negde, negde sto blize 🙂
У праву си, заиста. Права бекства нису у даљину, већ у близину.
Isuviše dobro… a trag si ostavio imenjače…
Само за праве и искрене трагаче. 🙂
pišem i ćutim
na tom tragu pobeći vragu
teško je
slutim
Тешко је, добро слутиш. 🙂
Ti više ne možeš pobeći. Ostavio si duboke tragove, dublje od snega… i kad se otopi, zemlja će čuvati iste…
Хвала, лепо речено. 🙂
Dobro si opisao kroz ovaj (telefonski) razgovor onog koji beži. 🙂 Reči, reči, reči svuda oko nas.
“Ријечи, ријечи… Само ријечи, и комад љубоморе у зраку… Као да ме гледа, дах га мути… (итд, итд…)“ Бијело дугме. 🙂
Нећеш побећи од речи и писања 🙂
Нема шансе, то ми је превозно средство… 🙂
О, какобравурозно заваран траг…Другар!
Поздрав!!!
Станимире, бравурозно је заправо “Препознавање“ које са ужитком читам ових дана. Сјај-но!
Ne vredi, komsija, trag si ostavio, nacice te (izvini nemam nasa slova na ovoj tastaturi, tj. ne umem da ih nadjem – tako ti je to sa kompjuterski nepismenima :))
Bolje kompjuterski, nego duhovno nepismen. A ti si meni pismen na svaki način, druže moj. 🙂
Koliko god bežali, neke stvari nas uvek prate.