Štipa

Jedne rane letnje večeri kasnih sedamdesetih ili ranih osamdesetih, ne sećam se više, došao je niodkud i na par kvadrata travnjaka iza ’’Centropromove’’ kafane, prema ulici (sada je to asfaltirano), postavio je ćebe i nešto stvari. Kao ribolovci na Dunavu ili u Porečkom zalivu, samo što ovde nije bilo reke.

Ponašao se kao da nikoga okolo nema. A i mi smo se ponašali kao da ga ne vidimo, mada smo pogledom upijali svaki frejm tog kratkog i nestvarnog dokumentarca koji se odigravao pred našim očima dok smo sa svojim majkama ili očevima pravili tih deset-petnaest koraka pored njegovog staništa.

Iz nekog razloga verujem da su/smo ga zvali Štipa.

Proveo je tu neko vreme. Mesec ili dva. Možda i više, ne znam. Ali, nije zazimio.

Jednog jutra taj mali travnjak je bio prazan.

Majka mi je rekla da je Štipa umro.

Ja i danas verujem u to.

A ko zna šta je u stvari bilo.

Advertisements

13 thoughts on “Štipa”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s