Da nekako hoće

Da nekako hoće, pa da se sve staze raskrste i da vidljivih putokaza više nema. Da ostanu samo oni što sjaje duboko u nama. Da nema ni prtina, ni tragova, osim onih što se zabrazdiše po našim dušama.

Da hoće, pa da nestanu šarene laže što stvarnost razlažu na nivo vašarskih luša. Sva srca postaše liciderska, nijedno živo, sva na tezgi sa istaknutom cenom, u svakom po jedno ogledalo kao jeftini okvir za običan ego.

Da nekako hoće… Pa da pronađem ljude pod ovim naslagama besmislenih stvari kojima smo okruženi.

svetlo

Advertisements

21 thoughts on “Da nekako hoće”

      1. Nema na čemu. Nadam se da znaš da su priče koje pišeš odlične a poneki komentar je samo izraz poštovanja prema umeću koje pokazuješ. Samo nastavi, jer dobrih pisaca i priča nikad dovoljno…
        U zdravlje!

  1. „Sva srca postaše liciderska, nijedno živo, sva na tezgi sa istaknutom cenom, u svakom po jedno ogledalo kao jeftini okvir za običan ego.“ – Sve si rekao u jednoj rečenici…, samo se nadam, da ipak ima još onih pravih Ljudi, da nisu svi otišli…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s