Džuboks

Dan se odavno ugasio na zapadu, a i istok je daleko od prvih svetlih nijansi jutra. Po ko zna koji put večeras, ubacio je novčić u džuboks i zavrteo istu pesmu. Lagano se vratio na svoju barsku stolicu i naručio još jedno piće, prazneći prethodno.

Čuda su već odavno dremala u ispričanim bajkama, a snove više ni budan nije sanjao.

Voleo je onaj zvuk minijaturne eksplozije kojom fosfor pali vrh šibice. Zato nikada nije koristio upaljač. I sada je posmatrao suvo drvce kako dogoreva do polovine i tek onda je u taj mali plamen uronio vrh cigarete.

Pucketanje duvana podseća ga na ognjište. Dom. Odžak. Podseća na trpezu i vruću cicvaru.

Na neke reči maternjeg jezika, čije značenje gotovo da je i zaboravio posle toliko vremena:

– Čekaću te.

Bilo je praskozorje, i rosa i trava.

Samo je voz od čelika odudarao od svega.

I odneo ga daleko.

 

Advertisements

4 thoughts on “Džuboks”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s