Kandilo

Lome se berze, drhte neba nad našim glavama preteći da se još jednom sruše na naš čemer… Topi se svet pred našim očima i nosi naše male kuće, međe i živote, ali ne hajemo.

Niče, Marks i Veber otimaju se o naše duše na nameštenim tenderima, aukcijama i slobodnom tržištu uglavnom pozajmljenog kapitala.

Tehnološka sujeta već je ubila Boga za oblacima, sad ga progoni u nama samima. Umesto da se volimo kao nekad, sada se trpimo, jer je tolerancija teatralno zamenila ljubav.

Valjda svaka istina ima svoj surogat.

„Ali, i obratno“, pomislim uvek kada umesto televizije upalim kandilo.