Ne brini

Tražimo jedni druge pod ruševinama normalnog sveta. Tu i tamo blesne poneko svetlo u posiveloj stvarnosti.

Ne znam, često pomislim kao da nas više nema. Kao da je množina nestala iz gramatike. Ostao je samo ego jednine okupljen u čopore.

Vetar nosi odjeke praznih reči. Eho je najčešći sagovornik.

Okolo, ostaci ljudi glođu promašene ideale, kao psi ogolelu kost. Ne primećuju da im to više ne može nahraniti ni običnu sujetu, a kamoli glad.

Ipak…

Opusti se. Ne brini. Veruj…

Kada pomisliš da više nema nikoga, baš tada ćemo se sresti u nekoj ovakvoj priči.

Advertisements

5 thoughts on “Ne brini”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s