Kišno jutro

Prvi petlovi prizvali su zoru u okvire prozora. Ulice su počele da cvile i rumore, a semafori neprimetno iz žutog trepćućeg prešli u trobojni mod. Ljudi su razvili kišobrane između sebe i neba koje se sumorno cedilo po njima.

Počeo je dan, ni po čemu različit od njemu susednih u kalendaru.

Bio je sasvim budan. Žudno je posmatrao kako se proteže da bi dohvatila češalj na komodi. Jezikom je pokupila slast sa usana. Bile su vlažne i jedre.

Vratio se na jastuk i zažmurio prekrivši oči podlakticom. To je jedino mesto na kojem se mogao sakriti. Tamo, iza kapaka, čuli su se tanani zvuci navlačenja najlonki, kopčanja odeće i veštog baratanja šminkom. Prosto je gledao tu sliku kako se pred polazak, utegnuta i mazna, još jednom osmehuje sebi u ogledalu.

Kada je otvorio oči nije video ništa osim uspomena koje su se cerile u polumraku prazne sobe.

Advertisements

7 thoughts on “Kišno jutro”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s