Моје виђење романа “Збогом, Банијо моја“

Недавно сам се попео на један трактор. Не било који. И не било чији. Не било где, не баш у било које време, и не било каквим поводом.

Попео сам се на трактор мог колеге и друга, Стеве Метикоша, заједно са њим и његовом породицом. На том трактору смо он, жена му, две ћерке, отац Ићан, мати… И ја, накнадни састрадалник, читалац, раб који никакву другу моћ или улогу нема него да сазна, препозна и саучествује у памћењу…

Дан је 5. август 1995., а повод је егзодус, бекство, спашавање голих живота најмање 200 хиљада Срба са подручја Лике, Баније, Кордуна… Међу тим стотинама хиљада је и породица Метикош. Шесторо душа у непрегледној колони душа. За њима тутњи Олуја.

Негде иза њих остали су њихови животи, детињства, успомене, приче. Остали су људи. Остао је завичај. Остала је Банија.

Данас,равно 20 година касније, 2015. године, оне која нам се тада, средином деведесетих чинила тако далеко и недокучиво, Стеван нас својом књигом “Збогом, Банијо моја“ укрцава на свој трактор и води нас на пут.

Тај пут траје једанаест дана. Признајем, и ја сам тачно толико путовао кроз књигу. После сваког дана и ја бих починуо, у некој својој приколици којом бежим од свега, тешко, са пуно мисли, присећања и преиспитивања, баш као и Стеван и Ићан у овом роману. Јер, ова књига вас не вуче да видите “шта је било после“, већ позива да се пресаберете “шта је било пре“…

Ово није класичан роман.

Ово је роман-споменар. Чувар успомена и прича једног краја.

Ићан и Стеван, отац и син, један у непроспаваним ноћима, а други у недосањаним данима, кроз сећања и приче које врте по сопственим немирима, сликају своју Банију коју остављају за собом. Кроз колону која се данима слива друмовима, беласају се сећања оца и сина. На тој приколици нису само вреће брашна, потрепштине и људи, него читави животи.

Путујући једанаест дана са породицом Метикош, конкретно са Стеваном и Ићаном, ја сам упознао Банију, њену душу, људе, приче, анегдоте… Упознао сам како Банију која је остала тамо где је и била, тако и ону која је пошла незнано куд.

Када сам прочитао последњу страницу, када сам са Метикошима прешао границу ка Србији, и када је путовање завршено, рекао сам мом другу Стевану да његова прича нема само димензију романа, већ и димензију чувања од заборава. Намена јој је да остане записана и да сведочи. Да буде Траг. До Завичаја. До Куће.

Да буде помен покојном Ићану.

И Банији. Банијцима… И целој Колони.

Advertisements

9 mišljenja na “Моје виђење романа “Збогом, Банијо моја“”

  1. Meni je Banija preko Une, 300met od sobe u kojoj sada pišem komentar. Dobro se sjećam prve kolone koja je prolazila kroz Novi. Nikada neću zaboraviti sliku i pitanje „Šta će biti s nama?.
    pozdrav

  2. Размишљам управо, дал да кликнем „свиђа ми се“ ил да једноставно прочитам и прећутим… не зато што немам шта за рећи, већ из дубоког поштовања према свој тој нејачи…. Београд је тог петог августовског дана занемео, сећам се, пешке од Градића Пејтона до Славије пређох у неких пар корака (малтене стрчах) од чуда и зле слутње, чак ни птице нису летеле, одједном је стао и сав превоз… занемело све… а дан, предиван, сунчан, онако летње ужегао… на Зелењаку сам већ чула да се десила „Олуја“… шта рећи, сем никад незаборавити!

  3. Ja čekam da pročitam. Imam utisak, Dejane, da bi, recimo, Mandrak mogao da napiše treći deo priče o 90. i da onda zaokružimo priču. Tvoje pisanje znam, Mandraka ovde kod tebe spominjem, a Stevin (jer ti reče roman Steve Metikoša) čekam da stigne… Mislim, osećam da bi to mogla da bude jedna duboka i upečatljiva hronologija jednog doba. Za tvoj roman potpisujem da je urbana priča svih nas…

    1. Хвала, Марина. Мандрак је написао збирку прича у којој се бавио између осталог и тиме. А, у праву си, било би више него занимљиво видети његов роман о томе. Посебно што има више него занимљив приступ писању.

      1. Može. Tj. ja to za sebe. Njega smo nominovali, bez konsultacije. Malo su me poremetile ove zvezde iznad našeg sokaka… radim stvari koje nikad nisam… ali i to će proći… Mislim da će moja priča ići u nekom onako ženskom pravcu… ali dobro 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s