Smaknuće Jozefa K.

Osećam se kao zaludno zrno u sterilno okopanoj bašti…

Svi zriju isto, samo se ja izmećem drugačije. I čim je tako, biću korov.

Jasno je…

Teško je sakriti boje, jarke, iza monotono žutog klasja koje zri u beskrajnim redovima…

Osećam se kao Jozef K. koji zajedno sa đacima iz ‘’treće’’ ulazi u klupe i čeka profesora da upiše čas.

Zvono za kraj dočekaću pogleda uprtog u ono jedva vidno svetlo u daljini… To svetlo će svi razumeti. Samo se mojim smaknućem neće baviti niko.

Advertisements

6 thoughts on “Smaknuće Jozefa K.”

    1. Nadam se da ću posle 4. aprila opet imati više vremena za čitanje, i sad si mi dala ideju. Mada, propustio sam baš mnogo dobrih knjiga u poslednje vreme, jedva čekam da počnem da nadoknađujem. 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s