Negde žubori život. Izvor se beli u kavitaciji radosti.
I kamen ume da peva, ako ga zakači pravo proleće.
Voda uvek ocrta put. Smuca se veseli akvarel pod prvim suncem aprila. Kači skice po belom krasu na obodima šume.
Ne brini.
Ostaćemo da postojimo u njemu. Zauvek.
Kao pećinski ukrasi.
oblogovan 
Ovo mi zvuči kao san u snu, život u životu, priča u priči… Mnogo mi se sviđa. A i ovaj Tom Waits se baš uklopio u celinu. 🙂
Hvala, Tanja… 🙂
Odozdo kao gore i suprotno 🙂