Референдум

Једини релевантан референдум када су Косово и Метохија у питању догодио се 1389. године.

Тада је огромна већина, на десетине милиона Срба, далa свој одговор на питање које се данас поново спремају да нам поставе:

  • Одричемо ли се себе…?

Они су јасно рекли – не!

Откуд десетине милиона Срба…? Отуда, што на Газиместану нису изгинули само они који су кренули за Светим Кнезом, него и сви њихови нерођени потомци… Милиони нас били смо тамо, суочени са Муратом, са лепљивим мирисом смрти у раном летњем јутру, са хиљадама османлија, са упеклим сунцем пред нама, Лазарицом иза нас, причешћем кроз које смо отворили врата славе… И неба које нас је чекало…

У њих неколико хиљада стали смо сви ми данас…

Зато их и памтимо толико дуго…

Они се тада нису одрекли живота, не… Они су пригрлили сам живот. Они нису убили своје потомке, напротив, они су им омогућили да живе…

Била је то велика, огромна цена…

Наравно, јер… Највредније ствари се најскупље плаћају.

Вођени том славом, њихови потомци, а наши преци, гласали су и даље на том вечном референдуму. Дизали буне, устанке, загледани у то небо Лазарево, трагали за Слободом.

Никада ми нисмо били бројни, али вазда смо били и пркосни и смели, па смо се најзад, једнога дана, вратили на наш Газиместан, међу море божура које нас је тамо чекало. Вековима. Били су то балкански ратови…

Онда су дошли они светски…

Неке смо прадедове оставили по Албанији, где су их тамошња примитивна племена убијала и пљачкала, неке на острву Видо и у плавој гробници, неке сам, много деценија касније, пронашао на Зејтинлику и дуго плакао за њима…

Неки наши дедови, међу њима и мој Раде, рекли су да је боље гроб него роб… И ударили на Трећи рајх…

Да се разумемо, то је била потпуна лудост… Тада…

Али, то је на неки начин био и одговор мог деде, Рада Чутурила, на онај прастари референдум о Косову…

Четврти Рајх чека на мој одговор… Твој одговор… Наш одговор…

На неком референдуму…

Чек, зар заиста, после свега, постоји икаква могућност да ме неко пита шта мислим о Косову…?

На неком референдуму…?

Хеј… ?

Брига ме какво ће вам бити питање…

Мој коначан одговор је: Косово је моја мајка!!!

Advertisements

12 thoughts on “Референдум”

    1. Свака част Њима који су оставили аманет о којем сада ми можемо тек да понешто напишемо…
      Хвала, Луна…

      1. Nemoj lupati i u komentarima leba ti soljenog… O kakvom referendumu zaboga pišeš? Koji će to referendum bilo šta da promeni u vezi sa ‘prodanom’ teritorijom? Šta je ovaj tekst onda nego lavež u prazno? Kao Gordana si Lazarević, gde god da odem, tebi se vraćam ponovo, ko da mi otme iz moje duše… Pa da iz duše nam niko nikada neće oteti, istina…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s