Kaktus

Tvoji prsti na mom dlanu. Čačkaju po sudbini.

Linija života, vlažna i zajapurena, puši se kao tek uzorana brazda zemlje crnice. Sveže produžena skoro do u zabran.

I dokle tako…?

Kao dodir kiše. S jeseni. Lagani, paperjasti. Rastegnut u nedogled.

Liči na omču, iako kažeš da nije.

Kažeš da na kraju i iz suše bar nešto rodi…

  • Možda kaktus – kažem…
  • Možda… Ali, i to je život.
Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s