Rastko

Linija života, vlažna i zajapurena, puši se kao tek uzorana brazda zemlje crnice. Sveže produžena.

I ja je priljubim na teme.

Liči na dodir kiše. S proleća. Lagani, paperjasti. Rastegnut u nedogled, u vremena buduća…

I tako… Upijam…

Jer, svet nam ne nudi puno optimizma pod svojim neonima. Pokvarili smo ga, iskrivili, pregrejali i posvađali…

Jedino vredno što mu ostavljamo su naša deca.

Advertisements

4 thoughts on “Rastko”

      1. Nema na čemu! Rastko je imao sreće kad ste mu baš vas dvoje u nekoj zvezdanoj magiji dodeljeni za roditelje! Kako je to čarobna stvar…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s