Orfeo

Da se odmah razumemo, uopšte nisam fan smotri folklora i sličnih manifestacija. Dok sam radio kao novinar, po službenoj dužnosti pratio sam ih dovoljno da stvorim stereotip po kome svi oni liče jedni na druge.

I još nešto da unapred razjasnimo, poštujem folklor, narodne običaje, tradiciju… Svoju volim, sve druge poštujem, i drago mi je uvek kada čujem da su se negde, na jednom mestu, okupili predstavnici različitih KUD-ova, posebno kada dolaze iz različitih zemalja, da prikažu i predstave, pa i razmene, što da ne, svoju kulturu, običaje, ples, šta god… Pouzdano znam da takva okupljanja obiluju lepim uspomenama, druženjem, poznanstvima, i to je verovatno ono najbolje što se tamo dešava… Tome najviše doprinose sami učesnici koji su po pravilu otvoreni, druželjubivi i veseli, a te tri osobine kod ljudi već garantuju dobru zabavu…

Dakle, da me ne shvatite pogrešno, imam sasvim pozitivan stav prema takvim okupljanjima, ali nisam fan, ljubitelj, nisam od onih koji će otići da gleda šta se dešava na bini. Ponavljam, verovatno sam takav i zato što sam propratio previše takvih festivala i svi oni ’’liče jedni na druge…’’

Ali, večeras… Uh, pa, ono što sam večeras video u svom Majdanpeku, protreslo mi je ova uverenja iz temelja. Ovo je bilo pravo buđenje u večernjim satima…

Dakle, da pređem na stvar. U Majdanpeku se ovih dana dešava treći ’’Orfeo’’, međunarodni festival folklora. Prethodne dve godine nisam ni bio prisutan kada se to dešavalo, ali i da jesam, možda bih propustio kao što sam zamalo i ove godine.

Kao što rekoh, meni sve to liči jedno na drugo, i ne zanima me previše…

Ali…

Videsmo danas kako ulicama prolaze učesnici, pozivajući nas svojom šetnjom da dođemo i da vidimo šta imaju da nam prikažu. I Boba kaže: ’’Hajde, idemo…’’ Vrteo sam neku priču kako sam sve to već video, blablabla…

’’Ma, idemo’’, kaže ona…

I tačka, šta sad…

Učesnici su došli iz pet zemalja, Bugarske, Rumunije, SAD, Meksika i Kolumbije, naša je šesta. Moram priznati, za naše smo zakasnili, nismo ih videli i ne mogu da sudim o njima. Bugare i Rumune propratio sam kao što sam i do sada sve ’’naše’’: sve mi je to poznato, video sam milion koreografija na tu temu. Ali, ipak, jesu imali nešto što ih je razlikovalo od svega onoga što sam ranije čuo i video i čime su me ’’kupili’’: vidi se da su ozbiljni ansambli, da rade na detaljima, da vode računa o svom nastupu i da to nije samo ’’sat i po djipanja’’ po bini, nego mnogo više esencije u mnogo manje vremena.

dve bugarkeOne dve Bugarke koje pevaju, definitivno su me sa klupe u obližnjem parku premestile među publiku koja stoji. Isto je učinila i Rumunka. Bugarke su imale anđeoske glasove, a Rumunka me je naterala da se zapitam da li je zaista Rumunka, tako je dobro, skoro bez greške otpevala ’’Tamo daleko’’…

Ipak, ruku na srce, Srbija, Rumunija, Bugarska, to smo sve ’’mi’’… Sve sam to već video mnogo puta, pa, iako je ovaj put bilo u boljem izvođenju nego inače, opet je ’’deja vu’’.

Ameri su me rasturili. Što severni, ali još više južni.

ameriJeste da je zastava SAD za razliku od drugih doživela zvižduke, ali momci i devojke iz Čikaga koji su je razvili, bili su tako dosledni i sebi i toj zastavi i onom što su imali da nam prikažu da su na kraju sve pretvorili u jedan veliki aplauz. Njima… I zaslužili su ga sasvim. Što reče jedna moja sugrađanka: ’’Ovde se baš vidi koliko im fali tradicija’’, i u pravu je… Sve je tu pomešano, od holivudskog vesterna, do dominantne Irske, ali… Kada sam ih video šta sve izvode na bini, pomislio sam, jeste da im fali tradicija, ali zato mogu da puste mašti na volju…

I oni to čine ludački dobro…

Svaka čast, iskreno sam aplaudirao, sjajni su…

Ali, kada impresije od večeras spustim niže, do južne Amerike, onda stvarno ostajem bez teksta.

mehicoMeksiko i Kolumbija u Majdanpeku, to zaista zvuči nestvarno, ali da ste videli ono što ovi ansambli pružaju, tek onda biste bili u potpunoj neverici.

Oni su, što bi rekli klinci, ’’razbili’’…

Ta raskoš veselja, radosti, boja, ritmova, osmeha, haljina, ne znam sve čega… Pomislio sam, možda je u severnoj Americi moć, ali u južnoj je svakako duša…

 

 

columbiaMenjali su haljine, ritmove… Tačno sam mogao da osetim Santanu kako se nazire među tim notama… Nikolu Karovića, pa i mamu Huanitu… Čak i Lunov Magnus Strip, i Čika Martineza…

Da pojednostavim… Ako ikada budete u prilici da prisustvujete ičemu što ima veze sa folklorom južne Amerike, učinite to… Obavezno.

Da ponovim, fan smotri folklora uopšte nisam. Ali, čini mi se da sam postao fan ovoga što se večeras desilo u Majdanpeku.

Svaka čast…

 

Advertisements

7 thoughts on “Orfeo”

  1. Dobro je da si otišao. Tu su prave vrednosti.
    Znam, bilo bi više publike na Cecinom koncertu, ali mislim da bi te večeri ti pobegao iz Majdanpeka.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s