Žega

Žega je zajahala noć.

Kalendar se istopio još pred nulti sat i sasvim polako, kao melasa, ostavlja tragove na zidovima. Oni me časte nesanicom, slivajući se niz lice, bradu, vrat, a ja ne znam da li su znoj ili neki insekti koji nemaju kud.

Na suze ne pomišljam.

I mrak se razlio, kao katran ili štamparska boja, najgušći je nada mnom. Ne da mi da dišem, pa samo dahćem.

Znojim se, na suze ne pomišljam…

Tri porcije vremena sam poždrao do praskozorja. Bilo je u njima svega, od detinjstva u najnižem delu Kapetanske, tamo podno Bagremara, gde smo, izjutra uz miris svežeg hleba i vrućeg bureka kod Pere pekara, a uveče uz polumrak javne rasvete učili da teramo bicikl, igramo fudbal i klis, preko tinejdžerskih i studentskih dana kada smo, daleko od kuće, najzad prepoznavali vrednost domaće popare, proje, prženica, ranih uspomena i starih školskih drugova, pa do ove besane noći, fruzure prošarane sedim, kredita, diplome, nesigurnog posla i tinejdžera koji kreće u otkrivanje sveta…

Kada najzad svane, okriviću vrućinu i devet voda koje su me oblile.

Suze nisu. Na njih ne pomišljam…

Advertisements

2 thoughts on “Žega”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s