Dvestadvojka u Boru, osamdesetih…

Negde u ponoć na Dvestadvojci udari solo, instrumental, Jednoj ženi… Dobro, posle su ga pomerili na jedan po ponoći, ali posle se i inače sve pomerilo, pa skoro da nismo ni primetili…

Ulovim Zlatka uvek na istim megahercima, zakmeče one žice na gitari, a ja prostrem milimetarski i paus papir, poređam rapidografe i skoro da dočekam jutro zanesen u linije, muziku i noć…

Ujutro, neispavan, ali dobre volje, u 3. oktobra pokupim Gruju, a negde kod Pete osnovne i Badu, pa sve do škole prepričavamo šta smo morali da rediramo, gde se tuš razlio, jesmo li uspeli da prikrijemo. Negde između, kao nezainteresovano, računali smo, kao da znamo, koliko još puta Ivona treba da pogleda ka Gruji da bi se to računalo kao sviđanje, i kako se računa osmeh one cice koja već mesecima njime opseda Badu…?

Posle škole u Novoj tržnici ubijemo po kolač, obično šampitu, ili nešto slično…

Posle podne preživimo uz knjige, a uveče…

Korzo, kao za inat, svake večeri biva potopljen pljuskom i mi zato u Pelivanu pijemo salep…

Nešto pre dvanaest uključiću hi-fi koji smo zvali na razne načine, ali gotovo nikada ispravno, i čekaću… Tačno u ponoć, Zlatko kreće sa instrumentalom… To će pustiti dan da iscuri, i da na njegovo mesto dođe novi…

I tako…

Advertisements

6 thoughts on “Dvestadvojka u Boru, osamdesetih…”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s