Poznanici

Čujem vreme kako zamiče za ugao na kome se ukrštaju životna doba. Imena i datume urezane na kori četinara delimično je prekrila smola. A delimično i zaborav.

Čujem pesmu koju sam davno ostavio na klupi u parku. Verovatno je odneo vetar. Bila je jesen i padalo je lišće. Padala je i kiša i sve to zajedno sada svira iz radija.

Verovatno je opet vetar… Sada je vraća…

Čujem i pogled koji klizi po ovim redovima. Nesmotreno prosipa slike za koje mi se čini da sam ih već negde video. Ja, opet, nesmotreno prosipam kafu po stolu. I dok salvetom prikupljam tečne putanje koje su se razlile na sve strane, nešto razmišljam…

Kao da se odnekud poznajemo…?

Advertisements

6 thoughts on “Poznanici”

  1. …uvek ih pokupimo, nikad ih ne pustimo da vidimo kuda će da nas odvedu… napravio si fantastičan šlagvort jeseni sa ovim, sve sam čuo i omirisao, muziku i smolu… 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s