Vazduh

Dođavola… Da mi je još dva-tri plućna krila kako bih mogao da dišem kad nastupi teskoba. Sve mi je mutno, i dani, i nebo, i oči prekriveme skramom neke sete kojoj ne umem da nadenem pravo ime.

Selice su otišle, a ja kao dživdžan vezan za svoj kutak beskraja, vučem korake duž praznog sokaka. Na jednu, pa na drugu stranu, kao zatočenik u popodnevnoj šetnji.

Vazduha nema. Dišem kratko i ubrzano.

Negde blizu čuje se pesma. Vreme je zrelog grožđa i mladih vina. Svatova.

Nije me briga. Ja bih samo još koju alveolu da me poštedi ove gužve u grudima.

Advertisements

5 thoughts on “Vazduh”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s